1. Od 1912. godine kada je dio Sandžaka odnosno severni dio Crne Gore prisajedinjen i ušao u sastav današnje Crne Gore, Bošnjaci su zajedno sa Crnogorcima, Srbima, Albancima i drugim narodima učestvovali u njenoj izgradnji.
2. Bošnjaci u Crnoj Gori su prošli kroz teška iskušenja u poslednjih petnaest godina istrajavajući u nastojanjima da na miran i demokratski način definišu i ostvare svoj političko-pravni status i nacionalna prava;
3. Uprkos činjenici da su tzv. žabljačkim ustavom iz 1992. godine Bošnjaci svedeni na vjersku grupu, oni su bili i ostali dio realnosti društvenog i državnog bića Crne Gore, jednako izvorni i autohtoni koliko i svi ostali narodi;
4. Bošnjaci podržavaju politički dijalog svih nacionalnih zajednica unutar Crne Gore kao demokratski i razuman proces uz maksimalnu saradnju i dobre usluge evropskih i drugih institucija i organizacija.

U tom procesu Bošnjaci traže pravo na:

a) slobodnu upotrebu svojih nacionalnih simbola;

b) službenu upotrebu bosanskog jezika;

c) obrazovanje u skladu sa nacionalnim vrijednostima;
d) informisanje na svom jeziku,

e) državnu zaštitu svoje kulturne baštine i tradicije;

f) djelotvorno učešće u javnom životu, što podrazumijeva realnu i srazmernu zastupljenost u institucijama sistema na lokalnom, regionalnom i republičkom nivou; 

5. U rješavanju svog političko-pravnog statusa u Crnoj Gori Bošnjaci traže ustavne i zakonske garancije i mehanizme u skladu sa međunarodnim standardima, te Sandžak kao buduću modernu evropsku regiju kao uslov za nesmetanu komunukaciju i  prekograničnu saradnju.
Učesnici skupa pozivaju relevantne i legitimne predstavnike bošnjačkog naroda da nastave dijalog o svom političko-pravnom statusu i ostvarivanju nacionalnih prava u Crnoj Gori, te na taj način postanu konstruktivan partner vlasti i opoziciji i omoguće integraciju Bošnjaka u sve društvene i državne strukture Republike Crne Gore, bez obzira na njen budući državno-pravni status.

03.03.06. Bijelo Polje - U organizaciji Centra za bošnjačke studije i časopisa “Bošnjačka riječ” sutra (04.03.2006.godine) će se u Bijelom Polju održati okrugli sto na temu: Položaj i ostvarivanje prava Bošnjaka u Crnoj Gori.

Bijelo Polje - Okrugli sto “Položaj i ostvarivanje nacionalnih prava Bošnjaka u Crnoj Gori” održan je juče u bjelopoljskom Centru za kulturu u organizaciji Centra za bošnjačke studije i časopisa "Bošnjačka riječ".
U rješavanju svog političko-pravnog statusa u Crnoj Gori, Bošnjaci traže ustavne i zakonske garancije i mehanizme u skladu sa međunarodnim standardima, te Sandžak kao buduću modernu evropsku regiju kao uslov za nesmetanu komunikaciju i prekograničnu saradnju - navodi se u saopštenju Centra za bošnjačke studije koje je u ime organizacionog odbora potpisao dr Amer Halilović.
Učesnici skupa bili su predstavnici vlasti i opozicije u Crnoj Gori, te predstavnici Bošnjačkog nacionalnog vijeća, Islamske zajednice, predstavnici bošnjačkih političkih partija, međunarodnih i nevladinih organizacija, predsjednici opština u kojima Bošnjaci čine značajan dio stanovništva, Bošnjaci poslanici u republičkom i parlamentu državne zajednice, te Bošnjaci u vladama Crne Gore i Republike Srbije i Savjetu ministara SCG.
Učesnici skupa pozvali su relevantne i legitimne predstavnike bošnjačkog naroda da nastave dijalog o svom političko-pravnom statusu i ostvarivanju nacionalnih prava u Crnoj Gori te na taj način postanu konstruktivan partner vlasti i opozicije i omoguće integraciju Bošnjaka u sve državne i društvene strukture Crne Gore bez obzira na njen budući državno-pravni status.
- Uprkos činjenici, da su takozvanim žabljačkim ustavom iz 1992. godine Bošnjaci svedeni na vjersku grupu oni su bili i ostali dio realnosti društvenog i državnog bića Crne Gore jednako izvorni i autohtoni koliko i svi ostali narodi. U tom procesu, Bošnjaci traže pravo na slobodnu upotrebu svojih nacionalnih simbola, službenu upotrebu bosanskog jezika, obrazovanje u skladu sa nacionalnim vrijednostima, informisanje na svom jeziku, državnu zaštitu svoje kulturne baštine i tradicije, djelotvorno učešće u javnom životu što podrazumijeva realnu i srazmjernu zastupljenost u institucijama sistema na lokalnom, regionalnom i republičkom nivou - navodi se u saopštenju.

Na kraju zaključaka stoji da “Bošnjaci traže ustavne i zakonske garancije i mehanizme u skladu sa međunarodnim standardima, da Sandžak kao buduća moderna evropska regija ima nesmetanu komunikaciju i prekograničnu saradnju. Da postanemo konstruktivan partner i vlasti i opoziciji - kaže se na kraju zaključaka.
 

Bošnjaci traže ustavne zakonske garancije i mehanizme u rješavanju svog političko-pravnog statusa u Crnoj Gori.
U sali centra za kulturu “Vojislav Bulatović Strunjo” u Bijelom Polju , u organizaciji Centra za bošnjačke studije i časopisa za kulturu i društveni život “Bošnjačka riječ”, juče je održan okrugli sto pod nazivom “Položaj i ostvarivanje nacionalnih prava Bošnjaka u Crnoj Gori”. Okruglom stolu su, između ostalih, prisustvovali Amir Nurković, član Savjeta ministara SCG, Rifat Rastoder, potpredsjednik Skupštine RCG, Andrija Mandić, predsjednik SNS-a Crne Gore, dr Radovan Asanović, potpredsjednik Pokreta za evropsku Srbiju i Crnu Goru, predstavnici međunarodnih organizacija, Islamske zajednice, ombudsman Šefko Crnovršanin, predsjednici opština Pljevlja i Rožaje Radoman Gogić i Nusret Kalač, kao i jedan broj republičkih i saveznih poslanika iz Srbije i Crne Gore.
Uvodna izlaganja imali su članovi novoosnovane Bošnjačke partije u Crnoj Gori Alija Matović i Redžo Kurbadović, koji su govorili o položaju Bošnjaka u Crnoj Gori.
Član Pokreta za Evropsku SCG dr Smajo Šabotić je na početku svog izlaganja objasnio katastrofalne poteze koje vuče aktuelna crnogorska vlast.
- Očito je na sceni neonacistička asimilacija prema Srbima i Crnogorcima koji govore srpskim jezikom u Crnoj Gori. Takva politika će se okrenuti i prema muslimanima, Albancima, Romima... Sve radi političkih pobuda aktuelne vlasti. Progoni se sve što je srpsko u Crnoj Gori - istakao je dr Šabotić.
Prema njegovim riječima, Liga za sjever, na čijem je on čelu, tražiće stvaranje tri regije, po ugledu na evropske standarde.
- Mi se nećemo obraćati aktuelnom režimu koji stvara anacionalne odnose i tražićemo da se usvoji Zakon o zaštiti djela i lika Mila Đukanovića, nakon što ode mirno sa vlasti, nakon nesupješnog referenduma. Nešto slično kako je bilo u Rusiji u slučaju Borisa Jeljcina. Nadam se da ćemo čuti grmljavinu, ali ne i munje - završio je dr Šabotić, ispraćen aplauzom.
Govoreći o trenutno ponižavajućem položaju Bošnjaka u Crnoj Gori Bajram Omeragić, poslanik Skupštine Srbije, pozvao je Bošnjake da im je najbolje da na predstojećem referendumu glasaju za očuvanje državne zajednice Srbije i Crne Gore.
- Nigdje kao u Crnoj Gori nema slučaja da je za neku nacionalnu manjinu obezbijeđeno mjesto u parlamentu a za druge nije. Slično je sa statutom na TVCG i to je pravi primjer institucioliziovane diskriminacije - kazao je Omeragić, dodajući kako ta diskriminacija ne može proći u Evropi.
- Pitam zašto takva prava nemaju Romi ili Bošnjaci, i drugi. Je li to zato što drugačije politički misle. Zato Bošnjaci moraju tražiti svoja prava, kao što je počelo da se radi u Srbiji, gdje smo ostvarilo oko 30 procenata raznih prava. Treba ispraviti presiju koja vlada u Crnoj Gori da od Bošnjaka zavisi dalja sudbina Crne Gore - završio je Omeragić.
Profesor filozofije dr Šefket Krcić je govorio o nepovoljnom položaju Bošnjaka u kulturi Crne Gore, ističući kako aktuelna crnogorska vlast ima jedno gledanje na Bošnjake kad izađu u inostranstvo i drugi ponižavajući, sličan onom iz 1948. godine kad djeluju unutar Crne Gore - kazao je dr Krcić.

Na kraju organizacioni odbor Centra za Bošnjačke studije podijelio je novinarima izjavu za javnost u kojoj ističe da “od 1912. godine, kad je dio Sandžaka, odnosno sjeverni dio Crne Gore prisajedinjen i ušao u sastav današnje Crne Gore, Bošnjaci su zajedno sa Crnogorcima, Srbima, Albancima i drugim narodima učestvovali u njenoj izgradnji”.
- Bošnjaci u Crnoj Gori su prošli kroz teška iskušenja u posljednjih 15 godina istrajavajući u naporima da na miran i demokratski način definišu i ostvare svoj političko-pravni status i nacionalna prava. Uprkos činjenici da su tzv. Žabljačkim ustavom iz 1992. godine Bošnjaci svedeni na vjersku grupu oni su bili i ostali dio realnosti društvenog i državnog bića Crne Gore, jednako izvorni i autohtoni koliko i svi ostali narodi.
Dalje se u zaključcima kaže da “Bošnjaci podržavaju politički dijalog svih nacionalnih zajednica unutar Crne Gore kao demokratski i razuman proces, uz maksimalnu saradnju i dobre usluge evropskih i drugih institucija i organizacija”.
- U tom procesu Bošnjaci traže slobodnu upotrebu svojih nacionalnih simbola, službenu upotrebu bosanskog jezika, obrazovanje u skladu sa nacionalnim vrijednostima, informisanje na svom jeziku, državnu zaštitu svoje kulturne baštine i tradicije, djelotvorno učešće u javnom životu, sa srazmjernom zastupljenošću u institucijama sistema, kako na lokalnom, regionalnom i republičkom nivou.

Praznike manjina u Srbiji predložila četiri nacionalna saveta
 

Pravo na isticanje simbola i znamenja manjina

Savetnik u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava SCG Vesna Mitrić navodi da, prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, pripadnici manjina imaju pravo izbora i upotrebe nacionalnih simbola i znamenja pri čemu nacionalni simbol i znamenje (odnosno grb i zastava) ne mogu biti identični sa simbolom i znamenjem druge države. Nacionalne simbole, znamenja i praznike manjina predlažu nacionalni saveti, a potvrđuje ih Savezni savet za nacionalne manjine.
Kako se navodi u Zakonu, simboli i znamenja nacionalnih manjina se mogu službeno isticati tokom državnih praznika i praznika nacionalne manjine na zgradama i u prostorijama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlašćenjima na područjima na kojima je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi. Uz znamenja i simbole nacionalne manjine, pri službenoj upotrebi obavezno se ističu znamenja i simboli, kako stoji u Zakonu, Savezne Republike Jugoslavije, odnosno republike članice.

Esad Džudžević, predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine u Srbiji i Crnoj Gori za Danas kaže da je taj savet predložio četiri blagdana koja je potvrdio i Republički savet za nacionalne manjine. To su, kako kaže Džudžević, dva tradicionalna praznika - Kurban i Ramazanski bajram, 11. maj - Dan bošnjačke nacionalne zastave i 20. novembar - Dan osnivanja saveta. Sagovornik Danasa objašnjava da je 11. maja 1991. Bošnjačko nacionalno vijeće Sandžaka usvojilo nacionalne simbole, dok je 20. novembra 1943. u Pljevljima osnovan ZAVNOS (Zemaljsko antifašističko vijeće Sandžaka). Osim ovih praznika (budući da je Republički savet za nacionalne manjine naložio da nacionalni saveti predlože do četiri praznika), Bošnjaci obeležavaju i 11. jul, dan sećanja na događaje u Srebrenici.- Na područjima opština Novi Pazar, Tutin i Sjenica i dosad su povodom ovih blagdana isticane zastave na zgrade lokalne samouprave, škole i javna preduzeća i ustanove čiji su osnivači organi lokalne samouprave, a nakon nove odluke znamenja će moći da budu istaknuta i na državne institucije - kaže Džudžević.

U poslednjim danima decembra Republički savet prihvatio je simbole Bunjevačkog nacionalnog vijeća, koji bi trebalo da predstavljaju i Bunjevce koji negiraju hrvatsko poreklo. Bunjevci su predložili obeležavanje četiri praznika - proslavu žetvenih svečanosti Dužijancu, zatim 25. novembar kada je 1918. održana Velika narodna skupština o pripajanju Vojvodine Srbiji, potom 23. februar kao datum održavanja prve elektorske skupštine bunjevačke nacionalne manjine, te Veliko prelo, saopštio je tada predsednik Bunjevačkog nacionalnog vijeća Nikola Babić. Republički savet bi na idućoj sednici trebalo da odlučuje o davanju saglasnosti na predlog Hrvatskog nacionalnog vijeća da slavi svoja četiri praznika: 19. mart - blagdan Svetog Josipa, 16. oktobar - datum rođenja Bana Josipa Jelačića, 19. oktobar datum rođenja subotičkog biskupa Ivana Antunovića i 15. decembar - datum osnivanja Hrvatskog nacionalnog vijeća u SCG.

Kako saznajemo u Nacionalnom savetu Mađara, potvrdu Republičkog saveta dobili su i njihovi predlozi. Među praznicima koji bi trebalo da se obeležavaju u opštinama u kojima je mađarski jezik u službenoj upotrebi su: 15. mart - Dan izbijanja revolucije 1848, 20. avgust - Dan kralja svetog Ištvana i 23. oktobar - Dan izbijanja revolucije 1956.

Ostala nacionalna veća još nisu donela odluku o tome koje će praznike predložiti. Ana Tomanova Makanova, predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine za Danas kaže da u ovom savetu nije bilo rasprave o znamenju i praznicima, već da Savet ima samo logo. Preovlađujući stav članova je da je neophodno da prvo izgradimo Savet kao stabilnu instituciju koja će odgovorno raditi, a da se potom bavimo znamenjem i praznicima - kaže Tomanova Makanova.
Marčel Dragan, sekretar Nacionalnog saveta Rumunske nacionalne manjine kaže za Danas da je u toku konkurs za znamenja. O petnaestak radova pristiglih na javni konkurs trebalo bi da raspravlja komisija i heraldičar koji će za tu priliku biti angažovan. Komisija bi, takođe, trebalo da da i svoje predloge za praznike, a o konačnoj listi koja će biti predložena Republičkom savetu biće odlučivano na narednoj sednici Nacionalnog saveta.

~Nakon referenduma očekuju nas parlamentarni izbori. To znači da slijedi imenovanje nove vlade. Očekujemo da će nova vlada obezbijediti povoljniju zastupljenost Muslimana u državnim organima - rekao je Kurpejović.

Potpredsjednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća u Srbiji i Crnoj Gori Amer Halilović uputio je juče pismo potpredsjedniku crnogorske vlade Draganu Đuroviću sa nizom zahtjeva za omogućavanje Bošnjacima da uživaju manjinska prava u skladu sa Ustavom, zakonima i međunarodnom praksom. Kako je saopšteno, od Đurovića je zatraženo da zbog hitnosti rješavanja ovog problema zakaže sastanak predstavnika BNV sa premijerom Milom Đukanovićem.
- Tražimo da se omogući djelotvorno učešće Bošnjaka u javnom životu otvaranjem mogućnosti medijskih nastupa predstavnika BNV na javnom servisu RTVCG. Tražimo i da Vlada verifikuje nacionalne simbole i blagdane Bošnjaka i da počne finansiranje Ureda BNV u Rožajama. Na listu regionalnih i manjinskih jezika treba uvrstiti i bosanski jezik kao maternji jezik Bošnjaka - navodi se u pismu.
Od Vlade BNV traži i da se prizna pravo Bošnjacima da izučavaju u osnovnim i srednjim školama u opštinama gdje na to imaju pravo maternji jezik sa elementima nacionalne kulture. Za to, kako navode, već postoje nastavni planovi, programi i udžbenici za tri razreda osnovne škole.
- Tražimo da se na RTVCG formira redakcija koja će pripremati emisije o kulturi i tradiciji Bošnjaka kao i informativne programe. Vlada u saradnji sa BNV treba da preduzme sve mjere da se zaštiti i dalje razvija kulturno-istorijska baština i objekti Bošnjaka u Crnoj Gori - navodi se u pismu predsjednika BNV.
Halilović je naglasio da sva ova prava Bošnjaci već uživaju u svim državama i entitetima nastalim iz biše SFRJ kao i u Srbiji.
Pitanje manjinskih prava u Crnoj Gori predmet je i najnovijeg izvještaja Savjeta Evrope, u kojem se se ocjenjuje da nije obezbijeđena adekvatna zastupljenost nacionalnih manjina u državnim organima.

Predsjednik Demokratskog saveza Albanaca Mehmet Bardhi ocijenio je da stav SE nije ništa novo, jer je njegova stranka odavno ukazivala na ovaj naslijeđeni problem koji treba rješavati.
- U Ustavu Crne Gore jasno piše da treba obezbijediti proporcionalnu zastupljenost nacionalnih manjina. U Crnoj Gori Albanaca ima preko sedam odsto, ali je njihova zastupljenost u državnim organima svega 0,5 procenata. U pojedinim državnim organima, na primjer u Ustavnom, Višem i Vrhovnom sudu, nema nijedan Albanac. Od osamdesetak tužilaca u Crnoj Gori nijedan nije Albanac - rekao je Bardhi.
Kako je naglasio, crnogorska vlast pokazuje samo deklarativnu spremnost da se poboljša ostvarenje kolektivnih prava Albanaca, ali da se ta obećanja u praksi teško sprovode.

Predsjednik Matice muslimanske dr Avdul Kurpejović kazao je da je u Crnoj Gori na sceni nesklad između Ustavom garantovanih prava nacionalnih manjina i njihove zaštite i ostvarivanja u praksi.
- Zastupljenost pripadnika manjinskog muslimanskog naroda u državnim organima Crne Gore je poremećena i nezadovoljavajuća nakon popisa stanovništva 2003. godine. Tada je jedan broj poslanika i republičkih funkcionera Muslimana prihvatio bošnjaštvo, ali su zadržali funkcije. Nakon referenduma, kojim će biti riješeno državno pitanje, očekuju nas parlamentarni izbori. To znači da slijedi imenovanje nove vlade. Očekujemo da će nova vlada obezbijediti povoljniju zastupljenost Muslimana u državnim organima - rekao je Kurpejović, pojašnjavajući da to podrazumijeva zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u svim državnim organima.

Izvršni direktor GZP-a Nebojša Medojević smatra da vlast namjerno manipuliše pitanjem statusa i položaja nacionalnih manjina i da namjerno neće da ga riješi.
- U razgovorima sa organizacijama Muslimana, Bošnjaka i Albanaca koje sam ovih dana vodio saznao sam da su veoma nezadovoljni zbog neispunjenih obećanja koja im vlast daje samo pred izbore. Na nivou Vlade mora biti uvažen u potpunosti princip po kojem bi prioritet imale profesionalne reference i kvalitet kandidata a ne nacionalni ili etnički ključ. GZP je spremna da odmah pregovara sa demokratski orijentisanim predstavnicima manjinskih naroda, kako bi njihov status bio riješen - kazao je Medojević.

– Demokratska stranka pokušava da preko priče o vraćanju dva mandata poslanika Liste za Sandžak isposluje neke druge stvari. Suština može biti samo u traženju novog identiteta i novog imidža za DS u novonastaloj situaciji, dakle posle "zelenog svetla" za početak pregovora o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU. Jer, Demokratska stranka je nakon toga izgubila monopol na proevropsku i proreformsku priču, na priču da ona jedina može ovu zemlju uvesti u evropske integracije – ističe u razgovoru za “Dnevnik” poslanik Liste za Sandžak Esad Džudžević.

On, inače, tvrdi da Lista za Sandžak nije "dužna" Demokratskoj stranci dva mandata. Naprotiv.

- U samom koalicionom sporazumu dogovorili smo se iz tehničkih razloga da dobijemo dva mandata ako osvojimo 20.000 glasova na izborima. Medjutim, kolega Bajram Omeragić i ja dobili smo 58.000 glasova, tako da lako možemo da izračunamo da smo, u stvari, mi poklonili DS-u tri poslanika. Uostalom, i predsednik Demokratske stranke Boris Tadić je to konstatovao na sednici Predsedništva DS-a, odmah nakon parlamentarnih izbora - kaže Džudžević.

• Zbog čega ste promenili tabor i odlučili da podržite vladu Vojislava Koštunice?

– Kao predstavnici značajne manjine i političke koalicije, imali smo životni interes da podržimo ovu vladu, bez obzira na priče da je Koštunica nacionalista i konzervativac. Želimo da podržimo onu političku snagu koja vodi ovu zemlju u EU kao krajnjem cilju, jer taj put nam omogućuje puno konzumiranje manjinskih prava i pravedniji regionalni razvoj za Sandžak. Lista za Sandžak, koja okuplja četiri političke stranke, želi da podržava i učestvuje u svakoj budućoj vladi evropske orijentacije, jer nije moguće drugačije – da bilo koja manjina konzumira svoja prava, ako ne saradjuje sa strankama na vlasti.

• Pre nego što ste podržali Vladu, kontaktirali ste s predsednikom DS-a Borisom Tadićem. Da li ste nakon pokrenutih sudskih sporova, u kojima se traži da vratite mandate demokratama, ponovo imali kontakt?

– Ne, nismo razgovarali. Ali i u zvaničnom dopisu predsedniku parlamenta Predragu Markoviću naveli smo da smo se na ovaj korak odlučili nakon razgovora i konsultacija s našim koaliconim partnerom Borisom Tadićem. Zanimljivo je da još uvek nemamo izrečenu niti jednu jedinu reč u ovom kontekstu od samog predsednika Tadića. I na sednici Administrativnog odbora čak smo se šalili s Dušanom Petrovićem i Draganom Šutanovcem da sumnjamo da Boris Tadić uopšte zna za ovakve zahteve. Naravno, to je bila samo šala, jer oni svakako nisu mogli da urade to što su uradili bez njegovog znanja. Ipak, naš je politički cilj da imamo dobre partnerske odnose i s DS-om i s DSS-om, jer smatramo da su u sledećih deset do 15 godina to dve ključne demokratske opcije koje će ovu zemlju uvesti u EU. Nama je, naravno, važno da budemo partneri ne samo s njima, već i sa svim strankama koje imaju proevropsku platformu.

• Kao rezultat sporenja s DS-om nastao je i problem u Odboru za medjunacionalne odnose, koji ne može da izabere predsednika, pošto DS osporava kandidaturu vašeg kolege Bajrama Omeragića. Vas su svojevremeno smenili SPS i radikali – mnogi su govorili: uz prećutnu podršku DSS-a, a sada ste u koalciji...

– Nisam više član ni tog odbora, posle svega što se desilo. Kao predsednik tog skupštinskog tela učinio sam maksimalno što sam mogao i realizovao veoma važan projekat u saradnji s Misijom OEBS-a. Njegovi zaključci upravo je trebalo da deluju preventivno, da se ne bi donosile rezolucije Evropskog parlamenta poput one o Vojvodini. Nažalost, neko je želeo da se takva priča prekine pošto-poto. Inače, povodom priča o mojoj smeni želim samo da kažem da je Anita Beretić iz DS-a dala kvorum za takvu odluku. O tome tada nisam želeo da govorim, a ne mislim ni sada da je to neko mnogo važno pitanje. No, u svakom slučaju stoji kao činjenica.

– Ostaje još jedan važan segment tog koalicionog sporazuma, a to je formiranje zajedničke komisije koja će preispitati celokupno stanje republičkih institucija na lokalnom novou, a koje imaju sedište u šest sandžačkih opština. To neće biti puko smenjivanje ljudi, već ćemo stanje preispitati u saradnji s drugim strankama vladajuće koalcije, dakle DSS-om, SPO-om, G17 i NS-om. Jer, prema opštoj oceni, stanje je loše, zatečeni su kadrovi još iz Titovog vremena. Na dobrom smo putu da u finišu neke stvari uradimo na korist svih gradjana – u školstvu, poreskoj upravi, policiji, sudstvu. Drugih političkih zahteva u samom sporazumu i nema.

– Nisam uopšte zainteresovan za tako nešto. Veoma sam zadovoljan radom u parlamentu i mislim da ću tu pojačati svoju ulogu. 

Podgorica - Izaslanik EU Miroslav Lajčak juče je u Podgorici imao odvojene sastanke sa predstavnicima Grupe za promjene, Bošnjačkog nacionalnog vijeća i članom Venecijanske komisije i direktorom CEDEM-a dr Srđanom Darmanovićem.
 

“Mi smo g. Lajčaku prenijeli da će teško na ovom nivou biti postići dogovor o referendumskim pravilima i da će vjerovatno na kraju visoki predstavnik EU Havijer Solana morati da pozove Mila Đukanovića i Predraga Bulatovića. Lajčak to nije htio da komentariše, ali smo se složili da sve treba brzo da se riješi i da se organizuje fer i demokratski referendum”, kazao je juče “Vijestima” direktor Grupe za promjene Nebojša Medojević sa kojim je bio i predsjednik Savjeta GZO prof. dr Svetozar Jovićević.
“Mi smo prenijeli g. Lajčaku da se plašimo mogućnosti da vlast organizuje jednostrani referendum i da je vlast u velikom problemu jer nema izlaznu varijantu pošto je sav svoj kredibilitet uložila u referendum”, naglasio je Medojević.
 

Predstavnici Bošnjačkog nacionalnog vijeća, kazao je “Vijestima” potpredsjednik BNV Amer Halilović, sa izaslanikom EU nijesu razgovarali o referendumskim pravilima već o zahtjevima BNV za unapređenje položaja Bošnjaka u Crnoj Gori.
 

“Upoznali smo ga da Crna Gora još nije stvorila zakonski okvir za ostvarivanje naših elementarnih prava i da bošnjačka nacionalna zajednica, kao treća u Crnoj Gori poslije Crnogoraca i Srba, nema svoje autentične legitimne predstavnika u parlamentu. Zamolili smo ga da BNV, kao najlegitimniji zastupnik bošnjačke nacionalne zajednice, dobije malo prostora na medijima kako bi govorili o ostvarivanju naših prava”, istakao je Halilović.
 

On je ocijenio da bi prisustvo BNV u medijima doprinijelo relaksaciji predreferendumske atmosfere koju stvaraju dva polarizovana bloka.
 

“Nama je važno da je g. Lajčak potvrdio da smo mi legitimni predstavnici bošnjačke nacionalne zajednice i kao takve nas uvažio. Takođe nam je rekao da je njegov mandat referendum, ali da će o našim pismenim zahtjevima upoznate aktere sa kojima razgovara. Željeli bismo da već sjutra sa vlastima počnemo razgovorima sa da iznalazimo mehanizme za ostvarivanje elementarnih prava Bošnjaka”, rekao je Halilović.

Због непостојања убедљиве већине, муслиманско-бошњачком корпусу се приписује моћ да може да превагне у доношењу одлуке о државном статусу

Питање евентуалног референдума у Црној Гори не дели њене грађане само на оне који себе виде као Црногорце и на оне који се изјашњавају као Срби у Црној Гори, већ су раздвајања, све оштрија, и унутар муслиманско-бошњачког корпуса. Муслимани Црне Горе опредељени су за независну Црну Гору, изричит је Авдул Курпејовић, председник Матице муслиманске Црне Горе. Представници Бошњачког националног већа, незадовољни својим положајем, најавили су, пак, да ће се обратити међународним представницима и Мирославу Лајчаку, високом изасланику ЕУ за референдум у Црној Гори, са захтевом да изврши притисак на републички кабинет да поштује бошњачка мањинска права.

Иако је сасвим јасно да би уколико би дошло до одвајања Црне Горе из државне заједнице била успостављена државна граница са Србијом која би пресекла Санџак (данас јединствену регију) на два дела и дефинитивно поделила бошњачко-муслимански корпус у две државе, у овом тренутку, дакле, не може да се тачно каже како ће се коначно изјаснити његови припадници у Црној Гори. Велика већина њих, према тврдњама муслиманских првака у Црној Гори, опредељује се за самосталност. При томе, они износе и податке који показују да Бошњаци-Муслимани чине око 15 одсто црногорског становништва, да их је око педесетак хиљада са правом гласа, и да би могли да буду значајан фактор на референдуму.

У Србији, пак, дилеме нема: њихови сународници убеђени су да им никако није у интересу успостављање чврсте државне међе код Бродарева и залажу се за заједницу. Бајрам Омерагић, председник коалиције Листе за Санџак, позвао је недавно све Муслимане и Бошњаке у Црној Гори „да добро размисле како ће гласати на референдуму, јер је европска будућност свих да опстане заједничка држава и да се омогући боље функционисање СЦГ”. Омерагић је изјавио подгоричком „Дану” да иза овог позива Листе за Санџак стоји и СДА Сулејмана Угљанина.

Политиколог Зоран Лутовац сматра да у Црној Гори, у погледу националног опредељења, у политичком смислу, постоји подела на Муслимане, које предводи Муслиманска матица, и на Бошњаке. Једни се сматрају аутентичним Црногорцима муслиманске вероисповести, док други сматрају да су бошњачка национална мањина.

Бошњаци и Муслимани у Црној Гори, за разлику од оних у Србији, много више су политички расути и не концентришу се искључиво око својих етничких странака, већ је велики број њих укључен у рад неких грађанских партија, попут СДП-а, али и ДПС-а. Оно што је опредељујуће у њиховом односу према сопственом статусу јесте, према оцени Лутовца, однос црногорских власти у време Слободана Милошевића, када су у сукобу са њим Муслимани препознали у тој власти оне који истовремено штите и њихове интересе.

– Постоји, дакле, низ специфичности које утичу да се они опредељују у правцу самосталности, иако нека логика, којом се руководе Бошњаци с ове стране Санџака, а то је очување целовитости те територије и лакше комуникације, јесте аргумент који често износе у прилог опстанку заједничке државе – подвлачи Лутовац.

Петар Лађевић, секретар Савета Републике Србије за националне мањине, каже да би требало видети на основу чега се говори да се већина Бошњака у Црној Гори изјашњава за самосталност. Колико је њему познато, никакво обимније истраживање у Црној Гори није рађено на ту тему, па извлачи закључак да се о томе говори само на основу изјава појединих бошњачких функционера у Црној Гори. За Лађевића је, иначе, сасвим „нормална и легитимна реакција Бошњака са територије Србије”, који мисле да би отцепљењем Црне Горе бошњачки национални корпус дефинитивно био раздвојен у два дела.

– Уколико се референдум буде одржавао, један од важних услова био би да се људима дозволи могу свој став најнормалније да кажу. Ако то буду у стању да учине, моја је претпоставка да ће Бошњаци из Црне Горе, у неким нормалним и демократским условима, заступати исти став као и њихови сународници из Републике Србије – истиче он у разговору за наш лист.

Кад је реч о томе да ли Бошњаци из Србије имају право да кажу шта мисле о питању црногорског референдума и о његовим последицама по јединствени бошњачки корпус, Лутовац подсећа да ми још живимо у државној заједници и да политичке стране могу да имају свој однос према тој врло важној чињеници, која умногоме одређује суштину уставноправног оквира у којем ће се убудуће живети. Поред тога, то је нарочито значајно за Бошњаке-Муслимане у Санџаку, па је, како каже, природно да су те странке посебно заинтересоване за даљу судбину тог питања

Да ли заиста од Муслимана и Бошњака у Црној Гори практично зависи шта ће на крају испасти, ако референдума буде? Републички саветник за националне мањине упозорава да је тешко унапред говорити о тако осетљивим питањима, и то из низа разлога. Први је – да се никако не сме на једну националну заједницу пребацити тако велика одговорност, као што је одлука о томе да ли ће Црна Гора бити самостална држава или не.

– У потпуности разумем Бошњаке из Црне Горе који о томе не желе да се изјашњавају унапред. Тек ће референдум показати да ли је постојао језичак на ваги и како се гласало. Дакле, ја сматрам да је у овом тренутку потребно направити праву демократску атмосферу у којој је могуће, једнако правно, и једној и другој опцији омогућити да своје ставове изнесе, да своју опцију потпуно демократски представи, а онда ћемо тек видети резултате – истиче он.

У Црној Гори једно је јасно: не постоји убедљива већина за ову или ону опцију. Кад су тако мале разлике, закључује Лутовац, свако може бити означен као онај ко ће превагнути на ову или ону страну.

Novi Pazar - Ostvarivanje nacionalnih prava Bošnjaka u Crnoj Gori bila je jedna od tačaka dnevnog reda Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog veća u SCG koji je održan prekjuče u Novom Pazaru.
- U Srbiji i zemljama u okruženju Bošnjaci ostvaruju svoja nacionalna prava, osim u Crnoj Gori gde se ne ostvaruje nijedno. Koristimo ovu predreferendumsku atmosferu da zatražimo da Bošnjaci tamo ostvaruju svoja nacionalna prava, jer kao nacionalna manjina čine oko 18 odsto stanovništva - rekao je nakon sednice predsednik IO BNV u SCG Esad Džudžević.
On je najavio da će do 20. februara u Bijelom Polju biti organizovan okrugli sto posvećen ostvarivanju nacionalnih prava Bošnjaka u Crnoj Gori. Pokrovitelj ove aktivnosti biće Matica Bošnjaka, a poziv za učešće biće upućen zvaničnicima Crne Gore i predstavnicima političkog i javnog života.
Od 35 većnika u BNV u SCG, deset je iz Crne Gore i svi su učestvovali u radu Izvršnog odbora.

FORUM BOŠNJAKA/MUSLIMANA RASPRAVLJAO O STATUSU UOČI I NAKON REFERENDUMA

Podgorica - Učesnici rasprave koju je organizovao Forum Bošnjaka/Muslimana Crne Gore nijesu juče uspjeli da se usaglase kakav će biti konačan stav o tome kako Bošnjaci/Muslimani vide dalji državni status Crne Gore i sopstveni ustavni položaj kao građana i naroda, već će ga donijeti nakon konsultacija unutar članstva i uputiti ga svim relevantnim institucijama.
Tokom jučerašnje višečasovne rasprave, predstavnici Bošnjaka i Muslimana ocijenili su, između ostalog da, bez obzira na ishod referenduma, Crna Gora mora obezbijediti zaštitu prava manjinskih naroda i odbacili svako eventualno uslovljavanje uoči referenduma.
Potpredsjednik Skupštine Crne Gore Rifat Rastoder poručio je da "treba jasno i glasno poručiti da Bošnjaci neće biti ničiji zagarantovani rezervoar glasova, niti bilo čiji tas na izbornoj vagi".
- Imam snažan utisak da su Bošnjaci ponovo pod posebnom prizmom. Kao i devedesetih, kada je pokušana čak i fizička eliminacija Bošnjaka, i danas je poprilično onih i to sa obje strane, unionističke i suverenističke, koji na Bošnjake gledaju tek kao na potencijalni rezervoar glasova ili pak kao na glavne krivce za eventualni neuspjeh njihove opcije. Sve primjetnija je i tendencija marginalizacije uloge Bošnjaka. Mi smo kao narod dio državotvornog bića, jednako izvoran i autohton koliko i svi ostali narodi koji tu žive. Zato niko nema pravo da nas uslovljava ili obilježava. Zbog potomaka ne bi smjeli dozvoliti da nas bilo ko ili bilo šta isključi iz procesa odlučivanja, niti bi smjeli sami sebe isključiti - kazao je Rastoder.
Dobar dio jučerašnje rasprave bio je posvećen pitanju da li Bošnjaci i Mislimani treba u budućem Ustavu da budu definisani kao konstitutivni narod ili nacionalna manjina.
- Muslimani kažu da su autohtoni narod i da je Crna Gora njihova matična država. Jedan dio Bošnjaka zagovara da je Bosna njihova matična država, čime bi imali status nacionalne manjine. Mi treba da se zalažemo da Bošnjaci u nezavisnoj Crnoj Gori budu konstitutivan narod, Treba da kažemo aktuelnoj vlasti da ćemo glasati za nezavisnost i da je to za Bošnjake/Muslimane pitanje svih pitanja, ali da nam vlast jasno pokaže svoju viziju kakav ćemo položaj imati u toj novoj državi - kazao je dr Sefer Međedović.
Član UO Foruma Kemal Purišić ustvrdio je da se sa tom temom prilično zakasnilo, jer su se Bošnjaci već opredijelili za jednu ili drugu varijantu.
- Vlast nam je obećavala da će brzo razmotriti naš ustavno-pravni položaj i da će razmotriti pežorativnu normu etničke grupe, jer su jedino Romi još u tom statusu i da će se bitno unaprijediti taj položaj. Od toga nije bilo ništa. Zato aktuelna vlast nije strana kojoj se može vjerovati, jer su nas obmanuli. Naš cilj je očuvanje našeg nacionalnog bića, a potom demokratska i samostalna Crna Gora. Ti ciljevi nijesu u koliziji, jer ćemo pozvati narod da glasa za državu koja će biti država naših potreba - istakao je Purišić.
Predstavnik Bošnjačkog nacionalnog vijeća Amer Halilović kazao je da su u toku pregovori sa Vladom, predstavnicima međunarodne zajednice i specijalnim izaslanikom Havijera Solane Miroslavom Lajčakom o "mehanizmima zaštite i početku ostvarivanja prava Bošnjaka".
Pomoćnik ministra prosvjete i nauke Ćazim Fetahović, međutim, smatra da "stavovi Halilovića nijesu dobri za Crnu Goru, jer je ona uvažila pravo naroda da imenuje svoj jezik na osnovu rezultata popisa i odrednica za maternji jezik kao bošnjački je uvrštena u redovne obrazovne programe.
D.P.

Safet Kurtagić , koji je iznio stavove bošnjačkih partija sa sjevera Crne Gore, istakao je da će "Bošnjaci biti spremni da mijenjaju veću kuću za manju, ako će ta kuća biti bolja za njih".
- Ne treba da učestvujemo u podgrijavanju atmosfere uoči referenduma. Interes Bošnjaka je demokratska Crna Gora, u kojoj mogu da ostvaruju svoja prava tako što će biti izjednačeni sa ostalim narodima. Zato tražimo da budemo konstitutivni narod sa proporcionalnim učešćem u državnim organima, a ne da im se nameću kadrovi iz većinskih nacionalnih zajednica - kazao je Kurtagić.

Predsjednik IO Bošnjačkog Nacionalnog vijeća SCG Esad Džudžević kaže da tokom predreferendumske kampanje u Crnoj Gori očekuje pritiske na Muslimane da se na referendumu izjasne za opciju koju zagovara crnogorska vlada. On podsjeća da se u Crnoj Gori namjerno vodi kampanja o postojanju Muslimana i Bošnjaka da bi se stvorile kontroverze.
- Muslimani i Bošnjaci su jedan nacionalni korpus. Međutim, prilikom posljednjeg popisa crnogorska vlast vršila je brutalni pritisak na 24.800 naših sunarodnika da se izjasne kao muslimani. Taj pritisak je naročito bio izražen u državnim službama - tvrdi Džudžević za “Dan”.
On ističe da Bošnjačko nacionalno vijeće SCG neće uticati na sunarodnike kako će glasati na referendumu, nego će stalno insistirati kod crnogorske vlade i međunarodne zajednice da Bošnjaci realizuju prava u Crnoj Gori.
 

On dodaje da pojedini lideri muslimanskih partija u Crnoj Gori namjerno potenciraju postojanje posebnog nacionalnog korpusa Muslimana, što je, prema njegovim riječima, apsurd. Džudžević kaže da očekuje nakon razgovora predstavnika Bošnjačkog nacionalnog vijeća sa predstavnikom Evropske Unije za referendum u Crnoj Gori Miroslavom Lajčakom da će crnogorska vlada omogućiti Bošnjacima da realizuju prava.

- Vlada u Podgorici je obavezna da omogući Bošnjacima da realizuju prava u skladu sa međunarodnim konvencijama. Nadamo se da će međunarodna zajednica izvršiti pritisak na crnogorsku vladu da Bošnjacima izađe u susret - upozorava Džudžević.
On naglašava da se Bošnjaci diskriminišu u Crnoj Gori i podsjeća da albanska manjina ima sva prava.  M.B.

Potpredsjednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća SCG Amer Halilović očekuje da će predstavnici crnogorske vlade iduće sedmice nastaviti pregovore sa Bošnjacima, koji su počeli 18. februara.

- Očekujemo da će Bošnjaci odmah poslije razgovora sa predstavnicima Vlade Crne Gore početi da ostvaruju svoja prava - naglašava Halilović.