POSLANIKOV NAČIN OBAVLJANJA NAMAZA

U SVJETLU HANEFIJSKOG MEZHEBA

Bismillahirrahmanirrahim

UVOD

Hvala Allahu, Gospodaru svjetova. Neka je salavat i selam na Allahova Poslanika, Muhammeda - ‘alejhi-sselam -, njegove časne ashabe i sve one koji slijede njegovu uputu do Sudnjeg dana.

Direktni povod za moje pisanje ove brošure "POSLANIKOV NAČIN KLANJANJA NAMAZA U SVJETLU HANEFIJSKOG MEZHEBA", je pojava da neki ljudi koji zazivaju da su dobro upućeni u nauku "Hadisa" kažu:"Hanefijski mezheb u svojim mnogobrojnim mes´elama kontrira hadisima Allahova Poslanika - ‘alejhi-sselam - i daje prednost kijasu (analogiji) nad hadisom."
Posebno su uputili svakakvih optužbi na račun fikha imama Ebu Hanife r.a. Nu´mana ibn Sabita. Tako sam želio da pisanjem ove knjižice, pojasnim da to što su rekli i što smatraju o hanefijskom mezhebu je neistinito i nejma nikakve utemeljenosti. Upravo je suprotno u mnogo čemu od onoga što se govori za hanefijski mezheb.Kao npr. hanefije čak daju prednost hadis daifu( slabom hadisu) nad kijasom. i Hanefije kao i drugi mezhebi kao osnovu i temelj svome mezhebu uzimaju hadis i šerif. Allah - dželle še’nuhu - ih je obdario posebnim darom da otkrivaju kako doći do riješenja iz skoro bezizlaznih situacija. Posebno je intresantna situacija kada imamo više kontradiktornih prividno sahih hadisa po jednom pitanju, iz koje se malo koji učenjak može izvući sa nekavim primjernim riješenjima, Ebu Hanife je u takvim situacijama bio bez premca. Vješto je otkrivao taj tvz. prividni tearud( kontradiktornost). Neki predstavnici drugih mezheba su nekada zbog tako nejasne situacije odbacivali hadise, što nije slučaj sa hanefijskim mezhebom. Komotno se može reči da su čak više koristili hadis od drugih učenjaka. Molim uzvišenog Allaha - dželle še’nuhu - da mi ovo djelo učini iskrenim u ime Njega i da osvijetli put onima koji su zalutali s njega. Amin!

Abdul-Wehhab El-Mešhedaniî.

IMAM EBU HANIFE - NU´ MAN IBN SABIT
( 80-150 )

(Njegova pripadnost generaciji Tabiina i visok
stepen znanja )

Ebu Hanifa- Tabiîn:

Kod većine muhaddisa ( tradicionalista ), Tabiînom se smatra svaki onaj ko je vidio i sreo se sa makar jednim ashabom. Ne uslovljava se da se je neko dugo družio s njim ili da je prenio neku predaju (hadis, haber isl.)

Imam Ebu Hanife r.a. bez sumnje pripada generaciji Tabiîna, tako da se može reći da se i na njega odnosi poruka Allaha - dželle še’nuhu - u ajetu:"Alllah je zadovoljan prvim muslimanima, muhadžirima i ensarijama i svima onima koji ih slijede dobra djela čineći, a i oni su zadovoljni Njime... (Tevba 10 )

Imam Ali El-Kari´ u svome djelu "Tabekat " je rekao:"Utvrđeno je da je Ebu Hanifa vidio neke ashabe, a o činjenici Njegovog prenošenja hadisa od njih je stvar oko čega su se učenjaci razišli. Pretežnije (radžih) je mišljenje da je direktno od nekih ashaba čuo hadise."

Prenosi Abdullah ibn Dža´fer Er-Razi ebu Ali El-Imam od Ebu Jusufa:"Čuo sam Ebu Hanifu da kaže:"Obavio sam hadž sa mojim ocem 96- te godine. Imao sam tada 16 godina. Vidio sam jednog starca oko koga su se bili okupili ljudi. Pitao sam oca: "Ko je ovaj starac?" Otac je rekao:" To je čovjek koji se družio sa Allahovim Poslanikom - ‘alejhi-sselam - - a zoves e Abdullah ibn Haris ibn Džezíî. Pitao sam dalje:" Šta ima kod njega pa su se okupili ljudi:" Otac odgovori:" On zna hadise koje je čuo od Allahova Poslanika - ‘alejhi-sselam - Zamolio sam oca da me približi da čujem. Približio me je njemu, a otac je otklanjao ljude tako da sam mogao dobro da ga vidim i čujem. Govorio je:"Allahov Poslanik - ‘alejhi-sselam - je rekao:"Ko se pouči u fikhu u vjeri, Allah - dželle še’nuhu - će mu otkloniti svaku brigu i opskrbit će ga odakle se i ne nada."

Havarizmi je rekao:" Od odlika i vrlina koje su krasile Ebu Hanifu, u kojima se snjim niko drugi od osnivača mezheba nije izravnao je činjenica da je direktno prenosio hadise od ashaba Allahova Poslanika - ‘alejhi-sselam -. Svi učenjaci se u ovom pogledu slažu iako postoje različita mišljenja od koliko je ashaba prenosio."

Pa ako neko i poslije ovoga niječe činjenicu njegovog pripadanja generaciji Tabiîna, onda je taj ili veliki neznalica ili ljuti prkosni protivnik.

EBU HANIFA - NAJVEĆI
ZNALAC SVOGA VREMENA

Mekijju ibn Ibrahim je jedne prilike spomenuo Ebu Hanifu i rekao je:" Ebu Hanifa je bio najveći učenjak svoga vremena."

Ovaj Mekijju ibn Ibrahim je poznati učenjak pred kojim je učio najveći učenjak hadisa imam Buharija r.a. Većina hadisa u kojima se spominju trojica ravija (prenosilaca) su predaje u kojima s espominje ime Mekijja ibn Ibrahima.

Prenosi se da je ibn Mubarek rekao:" Vidio sam Hasana ibn Ammmareta kako je uzeo Ebu Hanifu za rame i rekao:" Tako mi Allaha, nismo dočekali (sreli) nikoga da savršenije govori o fikhu od tebe. Niti da preciznije daje odgovore na pitanja od tebe. Ti si vrhunska ličnost o kome su govorili u tvome vremenu- a da se nisi branio. O tebi su mogli govoriti samo iz zavidnosti."

Muhammed ibn Selleme je rekao:" Rekao je Halef ibn Ejjub:"Znanje je poteklo od Allaha - dželle še’nuhu - i dato je Muhammedu - ‘alejhi-sselam -. Zatim je prenešeno na njegove drugove (ashabe) , onda na Tabiîne i na koncu na Ebu Hanifu i njegove drugove."

Prenosi El-Hatib od Muhammeda ibn Seiîda el-Katiba da je rekao:"Čuo sam Abdullaha ibn Davuda el-Hurejbija da kaže:"Sljedbenici islama bi trebali da uče dovu Ebu Hanif u svojim namazima, zatim je ukazao na značaj njegovog pamćenja Sunena i fikha. Ovo je zabilježio Sujutija u djelu "Tebjidu Suhufijje str. 17-25 . Prenijeto iz uvodnog dijela I´lau Sunen )

POHVALE MUHADDISA O EBU HANIFI R.A.

Prenosi el-Hatib od Muhammeda ibn Bišra, a on je kod muhaddisa sika (pozdan ) hafiz. Od njega je prenosio Ali ibn el-Medini i Ishak ibn Ravejh, Ebu Davud je rekao:“ Ebu Hanifa je najpoznatiji po moći pamćenja u Kufi.“
Ovo je spomenuo i Hafiz u “Tehzibu“. Bio je i učenik kod Ebu Hanife. Rekao je:“ Dolazio sam na predavanja kod Ebu Hanife i Sufjana. Kada bi došao kod Ebu Hanife pitao me je“odakle dolaziš?“ Rekao bi mu:“Od Sufjana.“ Onda je on rekao:“Došao si od čovjeka, kada bi se pojavili Alkame i El-Esved, bili bi potrebni čovjeku u znanju slično njemu. Kada bi došao kod Sufjana, pitao bi me:“Odakle dolaziš?“Rekao bi :“Od Ebu Hanife r.a.“ On bi odvratio:“Došao si od najučenijeg fakiha na zemaljskoj kugli.“
( Tebjidu-ssahife od Sujutija str. 16-17 )

Muhammed ibn Muzahim je rekao:“Čio sam ibn Mubareka da kaže:“Da me Allah - dželle še’nuhu - nije pomogao sa Ebu Hanifom i Sufjanom, bio bi kao i drugi obićni ljudi.“(Ibid )

Rebia prenosi da je imama Šafija r.a. rekao:“ Ljudi su potrebni fikhu Ebu hanife r.a.
(Tehzibu.tehzib )

Ebu Neim je rekao:“Ebu Hanife je veoma dubok u fikhskim pitanjima.“
(Ebu Neim je bio Buharijev učitelj)

Jahja ibn Muajen je rekao:“Čuo sam Jahja ibn Seida el-Kattana, da kaže:“Allahom se kunemo da nismo čuli da neko ljepše i ispravnije govori od Ebu Hanife r.a. Prihvatili smo većinu njegovih mišljenja.“
(Tehzibu-ttehzib 10/ 450 )

NAČIN POSLANIKOVOG OBAVLJANJA
NAMAZA,
U SVIJETLU IDŽTIHADA
HANEFIJSKOG MEZHEBA

U ime Allaha, Sveopćeg Dobročinitelja, Milostivog

Allahov Poslanik, Muhammed - ‘alejhi-sselam -, kada bi stupao u namaz, prvo je zanijjetio (odlučio ), koji namaz će klanjati. Zatim bi prvo digao ruke, okrenutih dlanova prema kibli i izgovorio bi Allahu ekber. Dotakao bi vrhovima palaca, unutarnjom stranom, donji mehkani dio ušiju. Prilikomdizanja ruku, ručne prste bi malko rastavio ali ne potpuno.Nije ih ni rastavljao potpuno niti bi ih stisnuo jedne uz druge.Držao ih je u normalnom stanju. Dlanove šaka bi okrenuo u pravcu kible.

Zatim bi svezao svoju desnu šaku preko zgloba lijeve ruke, prislonivši ih na prednji dio tijela, ispod pupka.Unutrašnjost desne šake bi naslonio na vanjski dio lijeve ruke, tako da bi opasao članak lijeve ruke desnom šakom, svezavši je malim prstom i debelim palcom. Onda bi proučio:“ Subhanekellahumme ve bi hamdike ve tebarekesmuke ve teala džedduke ve la ilahe gajruke.“ Onda bi također u sebi proučio euzu i bismillu. Zatim El-fatihu i poslije nje jednu suru ili tri ajeta iz sure koje je htio. Poslije učenja El-Fatihe, u sebi bi rekao Amin.( Ne glasno ) Zatim bi izgovorio tekbir i učinio rukuu (pregibanje). Šakama bi se uhvatio za čašice od koljena tako da bi prste držao malo rastavljene. Izravnao bi leđa ne dižući niti spuštajući glavu. Rekao bi tri puta "Subhanerabbijelk-azim"- to je najmanji broj koji bi izgovarao. Zatim bi se ispravio u stojeći položaj i rekao:"Semiallahu limen hamideh", samo to. Kada bi se ispravio u stojeći položaj izgovorio je tekbir i onda bi učinio sedždu. Nije dizao ruke. Spuštao je prvo koljena na zemlju, zatim ruke, onda čelo i to između svojih šaka na zemlji. Izbacio bi leđa i odvojio stomak od stegana. Na sedždi je izgovorio najmanje tri puta "SUbhane rabbijel-e´ala". Zatim bi digao glavu sa prve sedžde, sjeo u ispravan položaj i nekada bi proučio na ovom kraćem zadržavanju između dvije sedžde "Rabbi gfir verhamni vedžburni verfe´ani verzukni vehdini". Sjedio je na lijevoj nozi a desnu bi ispravio. Kada bi se smirio u takvom položaju i kada bi se smirio svaki organ njegovog tijela, izgovorio je tekbir i učinio drugu sedždu. Kada bi završio sa drugom sedždom, ustao bi na vrhovima svojih nogu (stopa), ne bi sjedao niti bise oslanjao rukama na zemlju prilikom ustajanja, samo bi se oslanjao na koljenima.
Tako bi isto postupio sa drugim rekjatom, riječima i djelima, s tim da u drugom rekjatu nije dizao ruke za početni tekbir, niti je učio euzubilu. Ruke bi dizao samo pri početnom tekbiru.

Kada bi podigao glavu sa druge sedžde u drugog rekjata, pružio bi lijevu nogu i sjeo na nju. Stopalo desne noge bi ispravio na vrhovima prstiju, okrenuvši ih prema kibli. Ruke bi stavio na koljena (stegna )i proučio "ettehijjatu lillahi ve ssalavatu ve ttajjibatu esselamu alejke ejjuhennebijuu ve rahmetullahi ve berekatuhu, esselamu alejna ve ala ibadillahi ssalihin. Ešhedu en la ilahe illellahu ve ešhedu enne muhammeden abduhu ve resuluhu." Na prvom sjedenje Muhammed - ‘alejhi-sselam - ne bi ništa više dodavao na ovo učenje.
Muhammed - ‘alejhi-sselam - bi kada bi učio etehijjatu i došao de ešhedu en la ilahe , stegnuo bi pesnicu desne ruke i ispružio kažiprst, a srednji prst bi satavio sa palcem. Kžiprst bi podigao prema gore kod riječi en la ilahe ( i svjedočim da nejma boga- a spustio bi ga kod izgovaranja "illellahu" - (osim Allaha).

Muhammed a.s je držao kažiprst u ispravnom položaju i ne bi ga vrtio u krug. Pogled mu ne bi prelazio preko kažiprsta.

Muhammed - ‘alejhi-sselam - ne bi ništa dodavao od učenja od navedenog kod prvog sjedenja, kada bi završio tešehhud na sredini namaza, ustajao bi na treći rekjat. Rukama se nije oslnjao na zemlju prilikom ustajanja. N azadnja dva rekjata( u četverorekjatnih namaza) učio bi samo El-Fatihu.

Kada bi sjeo na kraju namaza - ‘alejhi-sselam - bi sjeo kao što je sjedio i na prvom sjedenju, proučio bi salevate, tražio oprosta za sebe(istigfar) svoje roditelje, vjernike i vjernice i onda bi učio dove koje su prenešene u Kitabu i Sunnetu. Učio bi dove koje liče kur´anskom sadržaju, ane bi molio riječima koje liče na ljudski govor.

Allahov Poslanik - ‘alejhi-sselam - kada bi završio sa učenjem dova poslije tešehhuda, predao je selam na desnu stranu sa ovim riječima:"Esselamu alejkum ve rahmetullahi", isto to je učinio predsavajući selam na lijevu stranu."

(Prijevod iz djela: kejfijjetu salati-nnebijj ala dav idžtihadi mezhebil-hanefijj - AbdulWehhab el-Mešhedani str. 15- 19 )

Fikret Arnaut