Advokati

Pjesme Sandžaka

Sandžački gradovi

POVRŠINA: 8,687 kvadratnih kilometara.
STANOVNIKA: 530,000.
GLAVNI GRAD: Novi Pazar.
GRANIČI SE SA: Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo.
OPŠTINE: Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Prijepolje, Priboj, Nova Varoš, Bijelo Polje, Rožaje, Plav, Pljevlja i Berane.
STANOVNIŠTVO - BOŠNJAKA U OPŠTINAMA:
Tutin 99%
Rožaje 98%
Plav 87%
Novi Pazar 86%
Sjenica 84%
Bijelo Polje 53%
Berane 46%
Prijepolje 44%
Pljevlja 37%
Priboj 31%
Nova Varoš 18%
 

                                                 Glavni grad / Prijestolnica

Opstina Novi Pazar se nalazi na istocnom dijelu Sandzaka, izmedju planinskih vijenaca Golije, Rogozne i Pesterske visoravni. Prostire se na povrsini od 742 km2 brdsko-planinskog podrucija i ima oko 100.000 stanovnika u 99 naseljenih mjesta. Nacionalno stanovnistvo cine Bosnjaci sa 86,37%, Srbi sa 10,93% i 2,7% ostalih nacionalnosti. Granici se sa opstinama Sjenica i Tutin. Centar opstine je Novi Pazar. Temelji gradu na uscu Josanice u Rasku udareni su u periodu od 1459. do 1461. godine. Grad je dobio ime Jeni Bazar, sto na turskom jeziku znaci Novi Pazar, a osnivac Jeni Bazara bio je Isa-beg Ishakovic, turski vojskovodja i osvajac. Lociran je na ravnicarskom prostoru usred Novopazarskog polja.                                              Novi Pazar je prvobitno bio zamisljen kao baza za dalje prodore Turaka na sjever. Tu ulogu je brzo izgubio, ali je postao znacajantrgovacko-ekonomski centar. Preko njega su prolazili najvazniji putevi koji su povezivali Dubrovnik, Bosnu i juzno primorije sa Solunom i Carigradom.                                                                                                                                      Od samog nastanka grad je imao fizionomiju orijentalnog naselja, a zbog svoje velicine i znacaja nazivan je seherom. U sredini se stanovalo, a u svakoj mahali postojala je dzamija. Najveci broj mahala u gradu dobio je naziv po graditeljima i obnoviteljima dzamija.             Tako se pominju: Mujezin hodzina mahala, Iskender Celebijina mahala, Mahala Jarmise, Cerkez mahala i druge. Putopisac Evlija Celebija zapisao je sezdesetih godina XVII vijeka kako Novi Pazar ima preko 1.110 zanatskih radnji i ducana. Ovaj trgovacko-zanatski centar imao je hanove, karavansaraje, hamame (javna kupatlia), cesme, dzamije, itd. U to vrijeme Novi Pazar je imao vise stanovnika nego London. Grad je, medjutim, dozivio pravu katastrofu u austro-turskom ratu 1689. godine, kada je spaljen, pretvoren u prah i pepeo. U periodu izmedju dva svjetska rata grad prezivljava teske dane, steciste je bede i sirotinje.Privreda je pocivala na usitnjenom zanastvu i trgovini. Industrije nije ni bilo, ili se sastojala samo iz male cigloceplane u Dezevi, elektrani koja je zaposljavala tridesetak radnika i dva elektricna mlina. U Drugom svjetskom ratu okupiran je 16. aprila 1941. godine od strane njemackih fasistickih snaga. U toku rata dozivio je jos jedno razaranje od bombardovanja. Snage narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije usle su u Novi Pazar 28. novembra 1944. godine.    U poslednjoj izgradnji grad je dozivio pravu renesansu na svim poljima i do danasnjih dana izrasta u lijep i moderan grad. Pravi dragulji islamske arhitekture u Novom Pazaru su Altun-alem dzamija, Lejlek Dzamija, Isha-begov hamam, stara tvrdjava. Altun-alem dzamija je arhitektonski najoriginalnija i jedna od najlepsih gradjevina islamskog graditeljstva u Sandzaku. Sagradjena je pored carske dzade, puta koji je vodio prema Skoplju i Solunu u vrijeme trgovackog procvata Novog Pazara. Pored kulturne bastine koju je ostavila proslost, u gradu postoje brojne institucije kulture poput Narodnog muzeja u kome su zastupljeni historija, etnografija i arheologija. Nosilac i organizator odredjenih kulturnih zbivanja je narodna biblioteka "Dositej Obradovic". Najznacajnija institucija koja organizuje mnoge kulturne delatnosti i kulturno zabavni zivot omladine je Dom kulture "Oslobodjenje". Izgradjeni su savremeni putevi prema Sjenici, Titinu, Mitrovici i Kraljevu. Novi Pazar ima jos jedno prirodno blago. Doprinos razvoju turizma opstine, pored postojecih hotela daju, po svojoj lekovitosti, nadaleko cuvene banje - Novopazarska i Rajcinovica banja.        Novopazarska banja udaljena je od grada 7km, sa puno toplih izvora i sacuvanim ostacima starih rimskih termi koje su tu postojale jos u IV vijeku. Staro tursko kupatilo podignuto je u XV vijeku i sacuvano je do danas. Sedam kilometara sjeverozapadno od Novog Pazara nalazi se Rajcinovica banja, sa toplim i hladnim izvorima. Banja je koriscena za lijecenje jos u XVII vijeku. Punosistemski pastrmski ribnjak podignut je na rijeci Raski, jedan je od najvecih u Evropi (drugi) i uglavnom je izvozno orijentisan. Jos u doba osnivanja, Novi Pazar je predstavljao vazan privredni centar. Pustanjem u probnu proizvodnju, TK Raska 1956. godine industrija postaje najznacajnija grana.                 Pocev od 1990. godine dolazi do naglog razvoja privatnog preduzetnistva. Osniva se veliki broj privatnih preduzeca i radnji. Mnogi od njih bave se proizvodnjom odece od teksasa, te tako Novi Pazar postaje najveci proizvodjac ove odece ne samo u Sandzaku vec u bivsoj Jugoslaviji. Danas u Novom Pazaru ima preko 450 privatnih preduzeca i preko 2.500 samostalnih radnji.   Oko 200 samostalnih proizvodjackih radnji i preduzeca bavi se proizvodnjom odece od teksasa, a 100 proizvodnjom obuce. Preko 90% prometa u trgovini ostvaruje se u privatnom sektoru. Pored 700 privatnih trgovackih radnji u Novom Pazaru je izgradjena moderna privatna robna kuca "Rekic".       U drustvenom sektoru trgovinom se bavi "Uniprom", "Sloboda", "Josanica", "Vojin Popovic" i RK "Beograd", sada i "Samald-komerc". Ugostiteljsko preduzece "Lipa", sa hotelima "Raj", "Vrbak" i "Sopocani" i vecim brojem drugih ugostiteljskih objekata i preko 400 samostalnih ugostiteljskih radnji, prezentiraju novopazarsku ugostiteljsku i turisticku ponudu. Danas u drustvenoj privredi Novog Pazara radi oko 10.000 radnika, u drustvenim delatnostima oko 4.000, a procenjuje se da je u privatnom sektoru angazovano oko 8.000 radnika.   U infrastrukturi i drustvenim delatnostima treba napomjenuti da je prvi put realizovana telefonizacija u vise seoskih mjesnih zajednica, privodi se kraju izgradnja moderne gradske deponije, a izgradnjom puta Saronje - Golija prirodna ljepotica se otvara za razvoj turizma i drugih delatnosti. Novi Pazar je grad djaka sa 13.000 osnovaca i 3.600 srednjoskolaca, razvrstanih u 11 osnovnih i 4 srednje skole, za koje je kao mogucnost daljeg skolovanja u Novom Pazaru otvoreno konsultativno odeljenje                                                 Vise poslovne skole iz Beograda, odeljenje privatnog univerziteta "Braca Karic" i odeljenje Uciteljskog fakulteta iz Beograda. Zdravstvena sluzba objedinjena je u Zdravstvenom centru gdje su zastupljene uglavnom sve specijalisticke sluzbe. U gradu postoji niz znacajnih objekata za fizicku kulturu: stadion, sportsko-rekreativni centar, bazen olimpijskih razmera i hala sportova.

                        ___________________________________________

                                                                 Berane

Opština Berane zahvata juzni dio Sandzaka i centar je cijeline poznate pod nazivom Gornje Polimlje. Podrucije opstine se prostire na oko 717km2 na kome zivi oko 48.000 stanovnika, od kojih su Bosnjaci oko 46%. Granici se sa opstinama Plav, Rozaje, Tutin i Bijelo Polje. Grad Berane se nalazi u zelenoj dolini rijeke Lima, okruzen obroncima visokih sumovitih planina:Bjelasice, Cmijevice i Turijaka. To je grad sa sirokim ulicama, trgovima, parkovima. Grad je ziva raskrsnica magistralnih puteva. Berane takodje ima Jasikovac sa kojeg se pruza pogled na cijeli grad i njegovu okolinu. Berane su mladje gradsko naselje. Osnovali su ga Turci 1862. godine. Zbog polozaja Beranske kotline kao i zbog prirode koja je bogato obdarila ovo podrucije brojne kulture i osvajaci ostavili su svoje tragove tokom dugog historijskog razvoja. Dolaskom rimljana u II vijeku stare ere pocinje proces izgradnje puteva, otvaranje rudnika i podizanje vojnih utvrdjenja oko kojih su se razvijali prvi zanatski, trgovacki i stambeni objekti. Krajem XIV i pocetkom XV vijeka pocinje petovijekovni period turske vladavine. U tom periodu se moze govoriti o Beranama kao gradskom naselju. Naime, 1862. godine Turci su osnovali vojno utvrdjenje sa namerom da izraste u privredno i politicko srediste sire okoline. Do 1879. godine, kada je granica izmedju Turske i Crne Gore, grad se razvijao kao logor, uglavnom na desnoj obali Lima u podnozju brda Jasikovac, a kasnije pocinje izgradnja i na lijevoj obali. Uz vojnu i upravo-politicku funkciju sve se vise razvija trgovacka, zanatska, a onda kulturna, prosvetna i zdravstvena delatnost. Racuna se da je Berane 1867. godine imalo oko 110 kuca sa oko 400 stanovnika, a 1909. je izraslo u naselje sa 500 kuca. Berane je dobilo naziv po Beran-Selu u neposrednoj blizini varosi, sa kojim danas cini  jedinstvenu cijelinu. U medjuratnom periodu, posle okupiranja 1912. godine. dolazi do velikog napredka. Izuzetna paznja se poklanja opismenjavanju stanovnistva kroz osnovne skole po selima, gimnazije (1913.) i uciteljske skole u Beranama, a onda i drugih institucija (narodne citaonice, biblioteke, bioskopa i dr.). Pored toga, gradjene su i prve drumske saobracajnice sa makadamskom podlogom, kojima je regija otvorena prema Bijelom Polje, Peci i Podgorici. Poratni period karakterise se znacajnim ostvarenjima u svim domenima drustveno-ekonomskog i kulturnog razvoja. 21. jula 1949. godine, grad dobija novi naziv - Ivangrad, koji je bio u upotrebi do marta 1992. godine, kada mu je vraceno staro ime. U toku intezivnih promena Berane je izraslo u moderan grad. Sacuvani su brojni urbani i arhitektonski detalji, a novi se jos uvijek stvaraju vodeci grad u moderan zivot. Specificnost reljefne makrostrukture ovog podrucija ogleda se u tome sto se od centralnog dijela prostora (dolina Lima) izdizu dva relativno simetricna, ali u fizicko-geografskom i razvojno-funkcionalnom pogledu razlicita planinska krila - visokoplaninsko krilo koga cine Bjelasica, Komovi i Zeletin, na zapadnoj, te srednjevisoko planinsko krilo predstavljeno Mokrom planinom, Cmiljevicom, Turijakom i drugim manjim planinama na istocnoj strani. Raznovrsna makro struktura reljefa ogleda se u njegovoj izrazenoj vertikalnoj disekciji koja se krece u rasponu od 630 m nadmorske visine (grad) do 2461 m (Kom vasojevicki).Pored Koma vasojevickog dominantne pozicije u morfoloskoj strukturi ovog podrucija prpadaju i planinskim vrhovima: Crna glava (2139 m), Zekova glava (2117 m), Strmi pad (2050 m), Planinica (2110 m), Sjekirica (2005 m), Mokra planina (1932 m), Cmiljevica (1962 m) i dr. Specificne oblike u reljefu ovog podrucija cine i: Tivranska i Suceska klisura koje odredjuju kompozitni karakter doline Lima, klisura Kaludre, klisura Popce iznad Petnice, Zdravac na Bistrici i dr. Brojne rijecnedoline, medju kojima se posebno istice kompozitna dolina Lima, imaju presudan znacaj kako za eksternu dostupnost ovog podrucija, tako za njegovu internu saobracajnu povezanost i komunikativnost. Disperzno razmestene i duboko usecene u planinske masive, rijecne doline omogucavaju izgradnju puteva i do najudaljenijih dijelova teritorije. Posebno se istice njihova pogodnost za razvoj poljoprivrede i formiranje naselja. Najvise je zastupljena dolina Lima kao i srednji i donji dijelovi njegovih pritoka (Pisevska, Sekularska, Trebacka, Kaludarska, Dapsicka i Ljesnicka rijeka, Zlorecica, Krastica, Trepcanska rijeka, Bistrica i dr.) gdje zemljiste omogucava uzgoj raznih kultura veoma znacajnih za ishranu lokalnog stanovnistva. U posleratnom periodu, na osnovu politike regionalnog razvoja, odvijao se proces drustveno-ekonomskog razvoja podrucija Berana podizanjem industrijskih kapaciteta, rudnika, puteva, ugostiteljskih i turistickihobjekata, zdravstvenih institucija i dr. To je dovelo do povecanja broja zaposlenih i promene socijalne strukture stanovnistva. Privredna aktivnost bila je u stalnom usponu sve do 1987. godine,zbog podizanja jednog broja krupnih indutrijskih i drugih objekata. Pored toga, broj zaposlenih povecan je sa 5041 lice u 1961. godini na 9317 u 1987. godini ili za 85%. U periodu posle 1987. smanjuje se privredna aktivnost u Beranama zbog brojnih teskoca sa kojima se opstina suocila, stoje dovelo do bitnog opadanja privredne aktivnosti i obustavljanja rada nekih preduzeca. Ovakva kretanja su uslovila da opstina Berane promijeni status u pogledu privredne razvijenosti i svrsta seu najmanje razvijene opstine u periodu posle 1995. godine. Zbog obustava rada nekih krupnih preduzeca, i drugih manjih pogona, broj zaposlenih se od 1987-1993. godine smanjio za 3824 lica,ili za 41% u odnosu na 1987. godinu. Zbog propadanja drustvenog sektora doslo je do krupnih promena u transformaciji privrede. Drustveni sektor sve manje ima udjela u privredi ovog kraja, dok nasuprot tome dolazi do naglog razvoja privatnih preduzetnistva. Ovaj proces posebno je ubrzan u 1992. i narednim godinama. Berane se polako "dize na noge" i pretvara se u sve moderniji grad.   Opširnije  tipkati na                         Sandžački  Gradovi 

                            _____________________________________

                                                              Tutin

          40-te Sandžačke igre

Opstina Tutin nalazi se na istocnom dijelu Sandzaka. Prostire se na povrsini od 741 km2 i ima oko 35.000 stanovnika u 93 naseljena mjesta. Nacionalno stanovnistvo cine Bosnjaci sa cak 99%. Granici se sa opstinama Novi Pazar, Sjenica, Berane i Rozaje. Centar opstine je Tutin. Tutin je mali gradic u kotlini rijeke Vidrenjaka, sa 6.000 zitelja, centar je prostranog planinskog podrucija. Tutin je dobio ime po tutnjavi Husein-kapetanove silne vojske koja je prolazila kroz Tutin i kroz cijeli Sandzak. Sem podrucija oko rijekeIbar, citav kraj je planinskog karaktera. Bogatstvo pasnjacima u dijelu Gornje i Donje Pesteri i sumskim kompleksima na Mokroj gori, doprinijelo je da se stanovnistvo ovog podrucija prije svega bavi stocarstvom i preradom drveta.   Nigdje priroda nije tako sacuvala svoju iskonsku ljepotu i cistocu kao ovdje. U predijelima Mokre gore, sacuvane su i prasume. Kompleks Kaljavica, gdje jele dostizu visinu od 60 metara, stavljen je pod zastitu drzave. Izuzetno lijep i atraktivan predio je mjesto Ponori na Mokroj gori, omiljeno izletiste ljubitelja prirode. Pester i Djerekarski honar su izuzetno atraktivni, kao i Vucanske sume.Svi ovi predijeli bogati su visokom i niskom divljaci. U sumama ima medveda, srna, divljih svinja, kuna, zlatica i bijelica, lisica, zeceva, itd. Smatra se da su Mojstirske sume najbogatije divljim tetrebom u Sandzaku. Rijeke Ibar, Vidrenjak, Borovstica i druge, bogate su ribom. Dobro su poznati kvalitetni pesterski sir i jagnje. Dobrim dijelom opstine prolazi Jadranska magistrala, koja spaja Sandzak i Kosovo. Do naselja Ribarice dopire vjestacko jezero Gazivode, pa se i ovo mjesto ubrzano afirmise kao izletnicki centar sire okoline. Ovdje, kao i u Tutinu, podignuti su moderni moteli.

                                                                  ____________________________________________

                                                                  Nova Varoš

                                                       Nova Varoš-Džamija

                                                         Nova Varoš-Čardak

                                                          Nova Varoš-Park

                                                Nova Varoš-Jezero-Kokin brod

                                                   Nova Varoš-Panorama

                                      Nova Varoš-Panorama-Džamija iz daleka

                            ______________________________________________

                                                                   Rožaje

 Rožaje:Na istocnom dijelu Sandzaka, na prekrasnoj planinskoj povrsini nalazi se Rozaje, koje obuhvata povrsinu od 432 km2 i 25.000 stanovnika. Nacionalno stanovnistvo cine Bosnjaci sa cak 98%. Granici se sa opstinama Tutin i Berane a centar opstine je Rozaje. Hajla, Zljeb, Mokra gora, Krstaci, Turijak su planine koje okruzuju Rozaje, smjesteno u dolini koju dijeli rijeka Ibar. Rozaje je nalik selu, scucuren u podnozju brda. Dijeli se u tri mahale: Kucevsku, Zejnelagica i Kurtagica. Rozaje sa okolinom je stocarski kraj, takodje razvijen zemljoradnjom. Ovo je najsumovitiji dio Balkana. Divne, gotovo nepregledne sume bogate sumskim cvijecem, lekovitim biljem i mirisne planinske livade cine da Rozaje u ljetnjim mjesecima deluje "kao izmisljeno" za odmor i rekreaciju. Snazan utisak i nezaboravnu sliku na posetioce ostavljaju i okolne planine sa debelim snjeznim pokrivacima, skijaskim terenima, zicarama, lovackim kucicama i gotovo svim drugim sto je potrebno za ugodan dozivljaj. Kao i vecina planinskih krajeva bogato je narodnim umjetnickim stvaralastvom izrazenim u pecinama, anegdotama i narodnoj poeziji. Gosti mogu da se smjeste u dva hotela, u samom gradu je "Rozaje" sa stotinak lezajeva, te hotel "Turijak", kapaciteta 230 lezajeva, koji ima i kamp, lovacku kucu i sistem zicara na skijaskim stazama. Sagradjen je u predivnom ambijentu istoimene planine Turijak preko koje vodi i magistralni put. Najvece bogatstvo sticano je stocarstvom i trgovinom, a kasnije, sve razvijenijom drvopreradjivackom industrijom. Pored preduzeca za turizam i ugostiteljstvo vece radne organizacije su SIK "Gornji Ibar" i fabrika za izgradu kristala. Od kulturno historijskih spomenika posebno su znacajni: Ilirsko naselje na brdu Brezojevica i Kurtagica Dzamija. Rozaje je relativno staro mjesto. Nastalo je na zavrsetku nekadasnjih ledenika, gdje se formiralo lijevkasto prosirenje. Ima predpostavki da su ljudi ovaj kraj naseljavali jos prije nove ere. Pod sadasnjim nazivom Rozaje postoji od 1585. godine. Ovo ime vezuje za dva krecnjacka klika, stuba, u obliku rogova. Danasnje Rozaje, prema turskom historicaru Hameru, utemeljio je Duce-pasa 1683. godine. Varos se razvijala oko dva jezgra, starijeg u Gornjoj carsiji, i mladjeg oko Ganica kule. Rozaje je, kao i svi gradovi Sandzaka, u proslosti proslo kroz mnoge tegobe i bure. Varos je dugo zivela od otkupa stoke i mlecnih proizvoda koji su izvozeni karavanskim putevima u Gornje Polimlje ili prema Mitrovici, Skoplju i Peci. U poslijednjoj deceniji, Rozaje se u domacim i svjetskim medijima pominje najcesce kao grad koji je nesebicno pruzio utociste hiljadama ljudi koji su zahvaceni ratnim desavanjima u Bosni i Hercegovini i na Kosovu

                    ___________________________________________________

                                                                      Sjenica

Sjenica se nalazi na sjevero-istocnom dijelu Sandzaka. Prostire se na povrsini od 1059km2 na nadmorskoj visini 1000-1030m, u sjenickoj kotlini na desnoj strani rijeke Uvac i obalama rijecice Grabovice i predstavlja sjediste poznatog stocarskog kraja Pesterske visoravni. Prema poslijednjem popisu ima oko 35.000 stanovnika u 101 naselja. Nacionalno stanovnistvo cine Bosnjaci sa 84,9%, pa zatim Srbi i ostali.Granici se sa opstinama Novi Pazar, Tutin, Bijelo Polje, Prijepolje i Nova Varos. Centar opstine je Sjenica. Sjenica je sjediste po povrsini jedne od najvecih opstina u nasoj zemlji. Nalazi se na poprecnomputu Novi Pazar-Sjenica-Nova Varos koja spaja Ibarsku magistralu sa Zlatiborskom magistralom pa ima dobre saobracajne veze sa Novim Pazarom, Prijepoljem i Novom Varosi. Dobila je naziv po obilju trave-sijena, koja se u okolini Sjenice kosi i po tri puta godisnje. Sjenica znaci "Zemlja sijena". Od vecih privrednih organizacija tu su: Fabrika lasteksa, pozamaterije i zenske modne konfekcije "Vesna", Rudnik uglja "Stavalj", Poljoprivredno-sumarski kombinat "Pester" koji se bavi ratarskom i stocarskom proizvodnjom, otkupom poljoprivrednih proizvoda, domacom radinoscu a posjeduje za preradu mesa i sumski kompleks od 9.000 hektara suma. Citavo podrucije Sjenicko-Pesterske visoravni je planinskog karaktera. Iako rijec visoravan asocira na odrjedjen pojam prostora sa izvesnom crtom monotonije, morfologija Sjenicko-pesterske visoravni sa svojim planinama i rijekama, vodopadima i slapovima, pecinama i jamama, klisurama i kanjonima, vrelama i ponornicama, vratacama, skrapama, uvalama, poljima, mocvarama i jezerima, sumama i pasnjacima predstavlja iznenadjenje ne samo za onoga ko se po prvi put upoznaje sa ovim krajem, vec i za dugogodisnje istrazivace, kojima svaki novi boravak na Pesteri donosi nova saznanja, uzbudjenja i emocije. U okolini Sjenice nalaze se planine: Jadovnik (1734m), Zlatar (1627m), Ozren (1680m), Giljeva (1617m), Zilidar (1616m), Javor (1520m) i Golija (1833m). Sjenica je staro naselje, prvi put se pominje 1253. godine kao mjesto na dubrovackom putu, gdje su pristajali i placalicarinu dubrovacki trgovci. Vijekovima se u Sjenicu trgovalo stokom i stocnim proizvodima. U tursko doba Sjenica je bila dobro utvrdjena kasaba i znacajna trgovacka i karavanska stanica. Turci su, na uzvisenom dijelu bili podignuli utvrdjenje Grad koje je kasnije poruseno. U blizini utvrdjenja bila je carsija sa ducanima i kucama od brvana i dasaka. U 16. i 17. vijeku Sjenica se pominje kao stanica na trgovackomputu Dubrovnik-Novi Pazar. Zbog svog strateskog, vojnog i politickog znacaja u 19. vijeku Sjenica se od samog pocetka ovog vijeka smatra vaznom strategijskom tackom, pa su prema njoj bile usmjeravane vojneoperacije i u Prvom Srpskom ustanku kojim je rukovodio Karadjordje. Po jednom zapisu iz 1809. godine"Karadjordje osvoji Sjenicu, porusi grad i izgna Turke". Karadjordje je potom obustavio ratovanje u Sandzaku i povukao se u Sumadiju. Nema podataka da li je bilo neke graditeljske aktivnosti posle razaranja Sjenice, ali je poznato da je 1821. obnovljena tvrdjava i opremljena sa sest topova. Uskoro je uslijedio novi talas nemira u ovom kraju, vazan za pokret otpora radikalnim reformama Sultana Mahmuta II (1809-1839). Ukidanje janicara i zavodjenje regularne vojske (nizama) izazvalo je otpore sirom carstva,sto je reflektovalo i na feudalce u Bosni i Albaniji. Pocev od 1831. godine kada su Bosnjaci predvodjeni Huseinom Kapetanom Gradascevicem (u narodu zvanim Zmaj od Bosne) krenuli u direktan okrsaj sa sultanovom vojskom na Kosovu, u narednim godinama sve do slamanja otpora 1850. godine od strane Omer-pase Latasa, bosnjacko pobunjenicko plemstvo je stajalo na putu Porti da sprovede zacrtane reforme. Sjenica je tada bila u sastavu Bosanskog pasaluka. Kroz Sjenicu je tada prolazio put koji je prekoNove Varosi i Priboja vezivao Bosanski pasaluk sa ostalim dijelovima Osmanskog Carstva. Ovim putem prosla je kroz Sjenicu bosnjacka vojska na celu sa Huseinom Kapetanom Gradascevicem, pozdravljena ispaljivanjem topovske salve iz topova sa tvrdjave, a na isti nacin pozdravljena je pobjeda ustanika na povratku. Za bosnjackom vojskom, koja nije znala pravilno da iskoristi pobjedu vec je doslo do rasula pri povratku prema Bosni, nastupala je sultanova vojska sa zadatkom da smiri Bosnu. Sjenicki kraj je tada stradao zbog svoje podrske ustanicima. Koliko je Sjenica postradala i osiromasila u svim tim ratnim pohodima govori opis Anri Bue-a iz 1836. godine, koji Sjenicu naziva selom od 150 kuca-brvnara, daskama pokrivenim. Ostalo je zabijelezeno da je stanovnistvo bilo vecinom muslimansko i da je ta mala Sjenica, sa obzirom da je bila na vaznom drumu imala postu. Za poredjenje o padu broja stanovnika trebanavesti podatke putopisca Baron Bozura (kraj 18. vijeka) po kome varosica Sjenica, koju je branila cetvrtasta tvrdjava ima 3.000-4.000 stanovnika, i zapis Anri Pokolje (sam pocetak 19. vijeka) koji je u svom opisu naveo 700 kuca i cak 9 dzamija. Za vrijeme Balkanskih ratova, srpska vojska je okupirala Sjenicu 10. oktobra 1912. godine. A u toku Drugog svjetskog rata snage narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije su usle u Sjenicu 8. januara 1945. godine.

                 ___________________________________________

                                                                Plav

   Grad Plav se nalazi na oko 910 metara nadmorske visine na jugu Sandzaka, ispod ljutih i snijeznih Prokletija, na desetak kilometara od granice Albanije. Prostire se na povrsini od 486 km2 i ima 25.000 stanovnika. Nacionalno stanovnistvo cine Bosnjaci sa 87%, Albanci sa 8% i Crnogorci i Srbi sa 5%. Granici se sa opstinom Berane. Centar opstine je Plav. Izuzetne ljepote jezera, planina i rijeka ovoga kraja ucinile su da najatraktivija privredna grana bude turizam koja je u zadnjih tridesetak godina jednostavno zaobisla ovaj kraj. Cinjenice govore da su bistre plavske vode privukle mnoge ljubitelje prirode jos prije Drugog svjetskog rata. Godine 1948. u toku ljeta, statisticari su zabelezili da je grad Plav imao pet puta vise turista od jadranske Budve. Imajuci u vidu danasnje podatke, Budva je postala mediteranska metropola, a Plav je zaboravljen. Na samoj obali Plavskog jezera nalaze se dva moderna hotela koji imaju bazen, kongresnu salu, Nacionalni salon koji je prekrasno dekoriran, te brojne sportske terene. No bez posjetilaca sve ovo lici na jednu kamaru betona i metala, a ne za ono zasta je i namenjen. Ali u jednoj nesreci bilo je i srece, tako da su u hotelske i turisticke kapacitete ovog kraja bili smjesteni muhadziri iz Bosne i Kosova koji su nasli utociste kod plemenitog naroda Plava kada je nad njima i njihovim drzavama izvrsena agresija i genocid. Svakako, jedan od najvecih turistickih lokaliteta u sandzackoj regiji predstavlja upravo Plavsko jezero, koje je najvece lednicko jezero na ovom dijelu Balkana. Plavsko jezero sa svojom pritokom Ljucom i otokom Limom, koji se uliva u Drinu, predstavlja jednu savrsenu sliku ljubitelja raznih sportova na vodi. Racuna se da je Plavsko jezero postalo krajem ledenog doba jos prije 24000 godina kada je doslo do promjene klime i do naglog otopljavanja nasih krajeva. Duzina jezera je oko 3,5 km, a sirina vise od 2 km. Jezero je bogato raznim vrstama slatkovodnih riba i skoljki. Razvijen je robolov. Pored ribolova, jezero pruza mogucnost i lova na pernatu divljac. Na jezeru se nalazi moderan splav koji je sagradjen prije pedesetak godina. Na njemu mogu kupaci da se suncaju i da uzivaju u bistroj vodi Plavskog jezera. U toku ljeta, organizuju se i skokovi u vodu sa montazne skakaonice na splavu do desetak metara visine.      Ljubitelji prirode bi imali priliku da se pored Plavsklog jezera koje se nalazi na 910 metara nadmorske visine, kupaju i uzivaju ljepotu Hridskog jezera, koje je na 2000 metara nadmorske visine i koje se smatra da je jedno od ljepsih jezera u Evropi. Hridsko jezero ili "Jezerosrece" kako ga jos od dragosti zovu brojni posjetioci, nalazi se na sjevero-zapadnoj strani Prokletija. Ovo planinsko jezero je ispod hridskih strmenih krsa i prostire se na lokalitetu hridske mjere na oko 300 metara duzine i oko 160 metara sirine. Dubina se procenjuje na 5-6 metara koja se u jesenjem, zimskom i proljecnom dobu povecava usred padavina i otapanja snijega, dok za vrijeme ljeta neznatno umanjuje. Ovo planinsko jezero nije nesto posebno bogato ribom vjerovatno zbog nedostatka hrane od koje bi mogle normalno zivjeti, jer u toku zimskog perioda zbog debelog leda i visokog snijega nemoguce bi bilo da se ubacuje hrana za njih.  "Jezero srece" zovu ga iz razloga zato sto mnogi vjeruju da kupanjem u ovoj bistroj planinskoj vodi donosi srecuu zdravlju i braku. Pored ova dva prelijepa jezera se nalazi i Visitorsko jezero. Ono se nalazi na istoimenoj planini koja se uzdize iznad Plavskog jezera na oko 1735 metara nadmorske visine, duzine oko 100 metara, sirine oko 80 metara a dubine nesto manje od 5 metara. Ono je, na razlikuod Hridskog jezera, okruzeno gustom i visokom sumom. Vrlo je interesatno za ljubitelje planinarenja, ali za sada nam ostaje samo kao slovo na papiru dok ne vratimo pravi turisticki sjaj nasem kraju, jer ovakvih ljepota nemoguce je naci na daleko. Pored prirodnih ljepota ovaj kraj raspolaze sa bogatim kulturno-historijskim objektima koji bez sumnje daju jedanu posebnu sliku ljepote plavske carsije, medju kojima su najznacajniji:                            Stara ili Drvena dzamija iz XV vijeka, dzamija "Sultanija", Ferovica ili Sabovica dzamija, Redzepagica dzamija, Redzepagica Kula, Domkulture, Bosnjacki Centar "Ikre" (sa bibliotekom i mesdzidom koji je u izgradnji), kao i porodicnekule: Hadzimusevica, Jasavica, Kamica, Ducica i druge. Stara, Drvena ili Carsijska dzamija kako je tu zovu, bez sumnje je najznacajniji vjerski i historijski objekat koji se ubraja u objekte nulte kategorije i kao takav je zakonski zasticen od strane drzave. Sagradjena je 1471. godine.  Ime Staradzamija je dobila vjerovatno zato sto je najstariji objekat takve vrste na nasim prostorima i koji vec vijekovima prkosi raznim vrjemenskim, politickim i drugim neprilikama. Doduse njeno pravo ime je Drvena dzamija. Tako je nazvana kada je napravljena prije vise od pet vijekova. Uradjena je iz dva znacajna i zanimljiva dijela. Prvi dio je od kamena koji je vesto ukomponiran sa gornjimdrvenim dijelom koji se razvija do strmenog krova koji je bio pokriven sindrom (a sada plastikomkoja asocira na sindru) iz kojeg izrasta vitka i prelijepa drvena munara sto se uzdize u plavo nebo,dok se sa drugim dijelom preko kamena spusta na zemlju gdje je i glavni ulaz ovoj prekrasnoj dzamiji. Ulazni dio poznat kao soferluk je posebno dekoriran i koji nas vodi u unutrasnji dio koji je prekrasno uredjen od raznih umjetnickih razbarenja na drvetu kao i nosecih stubova, do lijepe mimbere i krasnog mihraba.      Na gornjem dijelu je uradjen prostor za zene kako islamski propisi nalazu, a koji joj takodje daje posebnu unutrasnju ljepotu celokupnog ovog islamskog objekta. Carsijska dzamija, nazvana je sto dovoljno govori da se nalazi u samoj gradskoj jezgri. U njenoj blizini, na desnoj strani je zgrada PTT, ispred nje su zgrade Skupstine opstine i Opstinskog suda, anaspram nje je dzamija "Sultanija" koja ce nakon obnove u skorije vrijeme biti stavljena na raspolaganje vjernicima. Kula ili cardak Redzepagica kako je u Plavu zovu, je svakako najinteresatniji i najljepsi objekat te vrste na podruciju opstine Plav. Kula se nalazi u samom centru grada i prema podacima kojima raspolazemo, podignuta je u XV vijeku. Namjera graditeljaje bila da sluzi u svrhu musafirhane za putnike. Rijec je o najstarijoj bosnjackoj stambenoj gradjevini ovoga kraja koja je jos sacuvana. U ovoj prelijepoj zgradi se stanovalo do prije dvije decenije. Napravljena je iz pet nivoa, pola od kamena a pola od kvalitetnog drveta. Svakako, predstavlja biser bosnjacke arhitekture. Prije nekoliko godina, odlukom Skupstine opstine odredjen je da bude Muzej grada Plava i da se u druge svrhe nemoze upotrebljavati. Plav je veomastaro naselje koje datira jos od ilirskog i grcko-rimskog perioda, a sav procvat je dozivio za vrijeme turske vladavine. Govori se da su se u ovom kraju naseljavali jednim dijelom Iliri, kao i Grci i Rimljani, naravno i Bogumili. U vrijeme Turske carevine izgradjen je grad Plav sa svojim visokim zidinama, gdje su mahom zivjeli age i begovi. Medju najstarijim bratstvima ovog kraja isticu se Redzepagici, Omeragici, Ferovici, Ferhatovici i dr. Tada je Plav imao status vilajeta a jedno vrijeme pripadao Skadarskom, te Novopazarskom sandzaku. Plavski Bosnjaci u vrijeme Turske Carevine imali su i neobicnu 34-godisnju autonomiju. Naime, odlukom Berlinskog kongresa 1878 godine, Bosanski pasaluk je podijeljen na tri dijela. Bosna i Hercegovina pripali su Austro-Ugarskoj, dok je Novopazarski sandzak ostao pod Turskom Carevinom. Plav i Gusinje su pripali Crnoj Gori. Takvu odluku nisu prihvatili Bosnjaci i Albanci Plava i Gusinja. Revoltirani knjaz Nikola I uputio je na Plav i Gusinje veliku vojsku 3. i 4. decembra 1879. godine. Vojsku su na Noksicu Bosnjaci i Albanci ovog kraja zaustavili i pobijedili. Ta plavsko-gusinjska autonomija trajala je sve do 1912. godine, kada su Crnogorci okupirali Plav i Gusinje, te izvrsili nezapamceni genocid u kojem su stradali Bosnjaci i Albanci koji su odbili da se pokrste da bi na neki nacin bili "spaseni". Slican genocidni zlocin su pocinili i sa istim namjerama 1913. i 1919. godine. U to vrijeme je stradala najljepsa dzamija ovog kraja, dzamija "Sultanija", a unutrasnji dio u potpunosti demolirali da bi im kasnije sluzila kao skola, odnosno UDBA. U sastavu opstine Plav nalaze se drevna varosica Gusinje i varosica Murino. Danas opstina Plav ima oko 25.000 stanovnika. Medjutim, raspolazemo podatcima iz 1895. godine kada je ovaj kraj imao isto stanovnika (25.000). Dakle, radi se o velikom raseljavanju zitelja ovog kraja. Najvise su se ljudi iz ovog kraja selili u Ameriku, Bosnu i Hercegovinu, Tursku, zemlje zapadne Evrope, Kosovo, Makedoniju, Podgoricu i druge krajeve. Plav i Gusinje su od davnina vazili za malu trgovacku i kulturnu saobracajnicu, gdje su prolazili vazni putevi za Dubrovnik i Podgoricu, Novi Pazar i Istambul. Danas, ovo mjesto je gotovo sa svim saobracajnicama zaobidjeno, bez obzira na privredne a posebno turisticke mogucnosti. Od preduzeca i firmi u ovom kraju treba spomenuti: DIP "Bor" (osnovano 1959. godine), DP "Termoplast" (osnovan 1981. godine), RO konfekcije "Teteks" (1985. godine), zemljoradnicke zadruge u Plavu i Gusinju. U Plavu su se zadrzali stari zanati i oblici trgovine. U plavskom kraju razvijeno je sumarstvo, lov i ribolov, ali ne i turizam s obzirom na prirodne ljepote i velike mogucnosti za razvoj ovog kraja kako u ljetnjem tako u zimskom periodu. Na podruciju plavskog kraja postoji vise osnovnih skola, medju kojima je najznacajnija "Hajro Sahmanovic". Gimnazija je u Plavu osnovana 1966. godine i danas nosi naziv "Beco Basic" (po narodnom heroju iz Drugog svjetskog rata). U Plavu postoji i predskolska ustanova djeciji vrtic. Svakako, narod ovog kraja poducen ajetom iz Casnog Kur'ana "Uci, proucavaj u ime svog Gospodara" posebno se zalaze za razvoj skolstva u periodu muslimanske renesanse XV i XVI vijeka, kada je postojala Biblioteka u vrijeme Dubrovacke Republike, koja je bila izgradjena 1471. godine o kojoj je pisao poznati putopisac Evlija Celebija. Poseban napredak se vidimo mogao primetiti u XVIII i XIX vijeku, gdje je bila osnovana skola "Ruzdija i Mekteb". Medjutim, pocetkom XX vijeka ove skole su onemogucivane da rade, da bi tek 1960. godine prosvjetna delatnost dozivela, ako se moze reci, znacajnu afirmaciju. Ovaj kraj je dao niz znacajnih licnosti iz raznih naucnih i umjetnickih disciplina, sto jasno govori da su plavski Bosnjaci uvijek tezili obrazovanju i da su upucivali svoju omladinu u svijet da zavrse visoke strucne spreme. Posebno isticemo da plavski kraj ima izuzetne terene za planinarenje, po cemu su poznati masivi Bogicevica, Hridski krsi i drugi vrhovi Prokletija gdje ima nekih naznaka da se proglase Nacionalnim parkom. Svakako je najzanimljiviji zimski smucarski kompleks Paljevi i Konjski obor na planini Kofiljaci koji se nalazi na svega tri kilometra od grada Plava, kao i kompleks Bogicevica 20 km od Plava. Prema nekim istrazivanjima OESD plavsko-gusinjski kraj pruza mogucnost izgradnje 29000 metara sumarskih staza. S ozirom da su rijeke u ovom kraju bogate sa posebnim brzicama na pojedinim dijelovima svog toka, sa time se otvara mogucnost splavarenja i kajakastva sto daje poseban znacaj ka razvoju turizma. Naravno, sve ove rijeke su bogate prvoklasnom ribom, te eto posebne mogucnosti onima koji uzivaju bacanju udice. Osim tradicionalnih plavskih knjizevnih susreta koji se odrzavaju vise od dvije decenije nesto posebno na kulturnom planu se nije uradilo. Ako uzmemo u obzir da znacajan broj nasih intelektualaca vecgodinama rade u drugima gradovima i zemljama, neki cak vode i znacajne institucije mozda i glavnu rijec iz polja nauke i kulture, dok za svoj zavicaj nisu uradili skoro nista znacajno. Na knjizevnim tradicionalnim susretima dodeljivana je nagrada poznatog pisca iz ovog kraja, rahmetliEsada Mekulija. Pitanje je dali se sa njom i nastavilo s obzirom da ju je ustanovilo Udruzenje pisaca Plava, ili su opet u ovom kraju neka politicka previranja na kulturnom polju.

              _____________________________________________

                                                              Prijepolje

Opstina Prijepolje sa 824 km2 povrsine,  se nalazi na sjeveru Sandzaka. U 82 naseljena mjesta zivi oko 48.000 stanovnika. Nacionalno stanovnistvo cine Bosnjaci sa 44%, Srbi sa 53% i 3% ostalih. Granici se sa opstinama Sjenica, Bijelo Polje, Pljevlja, Priboj i Nova Varos. Centar opstine je Prijepolje. Karakteristike njenog terena su pretezno brdsko-planinske, a rijeka Lim je presjeca skoro na dva simetricna dijela pravecim jugoistok-sjeverozapad. Grad je lociran izmedju obala Lima i Milesevke, na nadmorskoj visini od 440 m, okruzen talasavim brdima, od kojih su Sokolicai Gradina posebno atraktivni i cine ujedno prirodne simbole grada. Okolina Prijepolja je ispresjecana planinskim rijekama, ciji su izvori ispod padina Zlatara, Jadovnika, Ozrena, Lise, Crnog vraha i drugih planinskih visova, prosaranim manjim i vecim kompleksima listopadne i cetinarske sume i planinskim pasnjacima. Jadransku magistralu ovdje presjeca regionalni put Pljevlja-Prijepolje-Sjenica cija se trasa dobrim dijelom poklapa sa starim putem iz rimskog doba i turskog perioda, poznatim kao Dubrovacki put. Ispod Prijepolja, kod Bistrice, odvaja se put ka Priboju, Visegradu i Sarajevu. Kako je zabelezeno, Prijepolje je 1332. godine "bilo grad trgovine,trgovacko naselje", a trinaest godina kasnije pominje se u pisanim dokumentima kao Merkatum Prijepolje. Preko njega je vodio karavanski put od Dubrovnika do Novog Pazara, Soluna i Carigrada. Razne civilizacije ostavile su svoje nezaboravne tragove. Na to podsjecaju brojne arheoloske iskopine iz rimske i kasne anticke epohe. Na lokalitetu Kolovrat, predgradju Prijepolja,otkrivena je i istrazena nekropola koja ukazuje da je rijec o znacajnom urbanom naselju. Za vrijeme turske vladavine podignuto je vise objekata koji imaju ne samo kulturni vec i turisticki znacaj. Medju njima najpoznatiji su tri dzamije i Sahat-kula, kuca Musabegovica, Seceragica i Cvijovica, koje svjedoce o kulturi i izuzetni su spomenici gradjevinarstva. U memoriju palih boraca i zrtava fasistickog terora, kao i znacajnih historijskih dogadjaja na podruciju opstine, podignuto je 130 spomenika, medju kojima je najznacajniji spomenik "4. decembar", sa spomen-bolnicom i kosturnicom. Danas, zahvaljujuci naporima drustvene zajednice, Prijepolje ima razvijenu tekstilnu, obucarsku, metalnu, hemijsku i gradjevinsku industriju, relativno razvijenu trgovinu, komunalnu delativnost, poljoprivredu, ugostiteljstvo i turizam. U usponu je i privatni sektor koji ima preko 750 registrovanih preduzeca i samostalnih radnji. U drustvenom sektoru zaposleno je oko 9200 radnika, a u privatnom oko 700. Preko 1200 radnika ima visoko i vise obrazovanje, 1800 je sa srednjom strucnom spremom, a ostali su VKV ili KV radnici. Nosioci privrednog razvoja opstine su FAP Livnica, Fabrika obuce "Limka", Industrija konfekcije "Iris",Hemijska industrija "Elan", Gradjevinsko preduzece "Red", Proizvodnja rezane gradje i stoliranje"Javor" i drugi kolektivi.   U razvoju poljoprivrede postignuti su znacajni rezultati zahvaljujuci velikim dijelom Zemljoradnickoj zadruzi "Poljoprodukt". Usluge prevoza obavlja "Polimljetrans". Komunalno preduzece "Lim" vrsi vodosnabdevanje, brine o cistoci grada, izgradjuje i odrzava objekte vodovoda i kanalizacije. Ujedno snabdevanje elektricnom energijom u nadleznosti je elektrodistribucija koja se stara o izgradnji i rekonstrukciji cjelokupne elektro-mreze na podruciju opstine. Za Prijepoljsko ugostiteljstvo i turizam brinu se hoteli "Park" i "Mileseva", ali i nekoliko privatnih ugostiteljskih radnji. Svi oni, uz postojece prirodne uslove, pruzaju mogucnost za potpuni razvoj turizma. Planinski prostori Zlatara, Jadovnika, Crnog vrha, Lise i ostalih, zatim rijeke Lim, Milesevka i Dubocica, koji su puni divljaci i ribom, predstavljaju posebnu atrakciju za lovce i ribolovce. Kad je rijec o obrazovanju, izvrsen je potpun obuhvat djece skolovanjem.

   Nastava se odvija u devet osnovnih skola i tri srednje skole, a postoje i cetiri predskolske ustanove. Na visokom nivou organizovano je i zdrastvo. Znacajni rezultati ostvareni su na polju kulturne i informativne delatnosti. U Prijepolju postoji biblioteka "Vuk Karadzic". Od1952. godine u Prijepolju izlazi zavicajni list "Polimlje", koji je konstituisan u javno preduzece za informacije, u cijem okviru je i radio stanica pod istim nazivom. Pecat prijepoljskoj kulturi daje i Zavicajni muzej koji je sakupio znacajno arheolosko i etnolosko blago. U njegovom sastavu je i posebna muzejska postavka u Memorijalnom centru "Bosko Buha" u Jabuci. U Prijepolju vise decenija radi i stamparija "Mileseva", koja uspjesno nastavlja tradiciju milesevskih stampara iz XVI vijeka. Prijepolje je grad sportova i sportista. Pored FK "Polimlje" koji postoji vec 78 godina,postoji jos dvadesetak klubova koji okupljaju blizu 1800 clanova.                   Pored stadiona, bazena i vise sporskih igralista, grad ima sporsku dvoranu i cetiri sporske skolske sale. Porijeklom iz Prijepolja poticu mnogi poznati sportisti - kosarkasi, fudbaleri, atleticari, odbojkasi... U svojoj bogatoj i burnoj historiji Prijepolje je dalo mnoge znacajne licnosti na polju kulture, nauke i umjetnosti. Danas je Prijepolje moderan grad otvorenih kapija.

                        ___________________________________________________

                                                                Priboj

Priboj u XIV vijeku

      Istorija Priboja i njegove okoline bogata je dogadjajima koji su se ovde zbivali u danima burne istorije na¹ih naroda. Ne zna se taèno kako je i kada Priboj nastao, ali se smatra da je podignut jo¹ u srednjovekovnom periodu od tada¹njih feudalaca kao èetvorougaoni zidani grad Jagat na  padinama planine Biæ. On je u mnogim srednjovekovnim putopisima opisivan kao utvrðenje i vojnièka za¹tita i nazivan i kao: Pribon, Priboj, Bi¹æanski grad i dr., a to potvrdjuju i dana¹nji ostaci grada na vrhu  Malog Biæa. Smatra se da Priboj postoji jo¹ mnogo pre 1418. godine kada se pominje  prvi put u istoriji i kada ga je osvojio Isak-beg.Kasnije se pominje u Povelji kralja Fridriha III iz 1448. godine, zatim 1463. godine u jednom  putopisu pominje se Priboj u nahiji Dobrun, a drugi put 1485. kao sedi¹te  istoimene nahije. Potpunije podatke o Priboju, kao gradu, dali su Benedikt  Kuripe¹iæ, slovenaèki putopisac koji je prolazio kroz Priboj 1530. godine, i Evlija Èelebija koji je boravio u Priboju 1662.godine. Povoljan strate¹ki polo¾aj donosio je Priboju brz privredni razvoj, ali i  velika ru¹enja i razaranja: ru¹en je u vreme turskih osvajanja, ru¹ili su  ga Austrijanci u XVII vijeku, goreo je 1809.godine, a stradao je u vreme  Balkanskih ratova, zatim u Prvom i Drugom svetskom ratu.Iako pro¹lost Priboja nije dovoljno isrta¾ena, zna se da na ovom prostoru odvijao veoma intenzivan privredni i kulturni ¾ivot. Nedaleko od Priboja, u naselju Jarmovac, nalazio se praistorijski rudnik bakra, jedan od retkih ju¾no od Save i Dunava. Dokaz za ovo su i jo¹ postojeæa rudarska okna, za koje pisani izvori a i predanje govore, da je tu, jo¹ za vreme Rimljana, kopana i topljena bakrena ruda. Rudarsko okno, unutra sa zidovima prepunim ¹alitre, koji nisu ni vijekovi ni milenijumi zatvorili dokazuje praistorijsko postojanje. Rudarski èekiæ, pronaðen ba¹ ovde i jo¹ neki znaci govore da je tu postojao jedan od svega nekoliko rudnika samorodnog bakra, otkrivenih do danas. Nedaleko od Priboja, na oko 5 km, nalazi se Pribojska Banja, poznata po lekovitosti termomineralnih izvora jo¹ iz rimskog doba. Njeno ekolo¹ko  bogatstvo, njen prirodni, otkriveni i neotkriveni, a za ljudski ¾ivot, neophodan, potencijal, a posebnu izuzetnu lekovitost terba bolje prikazati  i izvuæi iz anonimnosti, i svrstati je meðu znamenitosti Priboja. U zemlji  ispod banje i njene ¹ire okoline, le¾i ogromna prirodna akumulacija èiste hladne vode (Murtenièko jezero). Takoðe, ispod te akumulacije, na preko 900 km2, le¾i jezero tople vode, temperature oko 60°C. Inaèe termalni centar je smesten na samom izvori¹tu banjskog potoka "jaza", koji snagom  preko 43 l/sec izbija iz male peæine, a temperatura vode na izvoru je oko  38°C. Jedna od prvih analiza je vr¹ena 1878. godine u Beèu i od tada se  ubraja u vrhunske svetske termalne izvore. Banja je imala va¾an  geostrate¹ki polo¾aj i svojim znamenitostima, predstavljala ranije mnogo  vi¹e, nego sto je to danas sluèaj. U okolini sela Krajèinoviæi su prilikom novijih iskopavanja pronaðeni  predmeti materijalne kulture iz helenistièkog i keltskog doba.

Priboj danas    Svoj procvat i burni privredni razvoj Priboj je do¾iveo tek posle Drugog svetskog rata. Tada je izgraðen èitav jedan novi grad sa jakom indusrijom koji je tada mo¾da posle U¾ica, u na¹em kraju, bio najjaèi industrijski centar.Tada je podignuto vi¹e ¹kola osnovnih i srednjih, jedno vreme je postojala i vi¹a ¹kola, drugih obrazovnih i zdravstvenih ustanova, ugostiteljskih objekata , stanova u dru¹tvenom i privatnom sektoru itd.Priboj je poznat i izvan granica na¹e zemlje zahvaljujuæi autobusima i kamionima Fabrike automobila FAP, izgraðene 1953. godine. Meðunarodne sankcije i ekonomska kriza zaustavile su saradnju sa vodeæim svetskim firmama u automobilskoj industriji, pre svih "Mercedesom". Uz FAP se razvijao i industrijski kompleks "Poliester" koji proizvodi predmete od plastiènih masa i delove za automobile. Hemijska industrija "Epoxid" uspela je i u godinama krize da sacuva solidnu poziciju na tr¾i¹tu. Bez obzira na lo¹u situaciju, u poslednjih nekoliko godina su izgraðeni  znaèajni objekti za grad kao ¹to su sportska dvorana, novi most i dr. U  Priboju je u nekom skorijem periodu otvoreno nekoliko novih ugostiteljskih  obejekata u kojima se zabavljaju ne samo mladi iz Priboja nego ovde dolaze  i Prijepoljci, Novo Varo¹ani i mladi iz drugih mesta.Sport u Priboju je uglavnom vezan za Rukometni klub Epoxid, koji je bio  prvoliga¹, zatim je znaèajan i Fudbalski klub FAP, kao odbojka¹ki i  ko¹arka¹ki klub. Atletièari pribojskog kluba su uèestvovali na mnogim  na¹im i internacionalnim takmièenjima, na kojima su ostvarivali znaèajne rezultate. ©ahisti kluba iz Priboja su takoðe uèestvovali na domaæim i na svetskim takmièenjima i neki od na¹ih ¹ahista su dobijali zlatne medalje. Kulturna de¹avanja u Priboju poslednjih godina su malo umanjena, ali  moraju se pomenuti Limske Veèeri poezije koje su prerasle u manifestaciju. U organizaciji galerije Spirala, koja je poèela sa radom pre nekoliko  godina, odr¾ane su brojne izlo¾be, kao i samostalne izlo¾be koje se  odr¾avaju veæ du¾i niz godina u organizaciji Doma Kulture. Zavr¹en je i obnovljen zavièajni muzej za koji se smatra da na na¹im prostorima ima  veoma velike arheolo¹ke, istorijske a pre svega etnografske vrednosti, bitne kako za na¹ narod tako i za na¹u kulturu.jos bitno za Priboj je da ima u starom dijelu grada jednu dzamiju i jednu na brdu iznad novog dijela grada. inace na teritoriji Priboja ima 6 dzamija.

Stanovnistvo opstine sacinjavaju

Po  vjerskoj strukturi

 

Pravoslavni:	23861
Islam:	10829
Judaizam:	1
Katolici:	94
Protestanti:	6
Drugi:	2
Neopredeljeni:	18
Ateisti:	224
Nepoznata vera:	896

Po Nacionalnoj strukturi

                 _____________________________________________

                                                                Gusinje

Istorija  Gusinja

Gusinjski kraj cini jedna varosica sa desetak sela u jugoistocnom dijelu Republike Crne Gore. Gusinje se nalazi u podnozju Prokletija i razvilo se na temeljima srednjovjekovnih naselja.
             Prvi spomenici o Gusinju poticu jos od prije 2700 godina ( VIII vijek prije nove ere). Zivjeli su tu, koliko se zna, najprije Iliri, a zatim Grci i Rimljani. Prvi pisani dokumenti iz XIII i XIV vijeka svjedoce o ekonomskom znacaju i o razvoju ovog kraja u srednjem vijeku.       Kada je uspostavljena Osmanska vlast, u Gusinju je bila veca naseljenost nego i u jednom drugom dijelu Crne Gore.      O ovome najbolje govori podatak, koji datira iz tridesetih godina XVIII vijeka, da je Gusinje imalo 600 domova i oko 200 trgovinskih i zanatskih radnji kada je u Cetinju bilo samo 60 domova (prema prvom zvanicnom popisu stanovnistva u Crnoj Gori iz 1485. godine, plavsko-gusinjski kraj imao je sedam puta vise stanovnika od podrucja danasnje Podgorice).
Jedan od motiva za pripajanje Gusinja Crnoj Gori bio je njihov nivo ekonomske razvijenosti i zelja da se putem pripajanja ovih krajeva poboljsa materijalni polozaj tadasnje Knezevine Crne Gore.                                              Prvi tragovi zivota u danasnjem Plavu, varosica koja se nalazi nedaleko od Gusinja, poticu jos iz VIII vijeka pne. Da je neko zivio ovdje najbolji dokaz je nacrtani lik lovca na jelene, koji je uklesan na jednu stijenu u planini Brade Vezirove, desetak kilometara istocno od Gusinja.      U IV vijeku pne. ove krajeve naseljavaju Ilirska plemena. Pretpostavlja se da su oko 300 godina pne gusinjsku kotlinu naseljavali Arijate, ili Piruste, jedna od starijih ilirskih plemena. Gusinjska kotlina bila je teritorija na kojoj su se ukrstali interesi i uticaji svih plemena koja su je naseljavala.
                                           Po prirodi stvari, oni su jedni na druge vrsili odredjene uticaje, pa je ovaj prostor, po svom geografskom polozaju imao i odlike simbioznih pojava, koje ce biti karakteristicne i u njegovom kasnijem razvoju. Poslije poraza Ilira od strane Rimljana, znaci u II vijeku pne, Iliri su romanizirani, odnosno prihvatili su hriscanstvo kao religiju.        Veliki slovenski talas u VII vijeku nove ere zapljusnuo je citav Balkan , a ovdje u nasoj kotlini razbio se o padine Prokletija. Staro-ilirska i romanizovana plemena izmijesala su se sa Slovenima i postepeno se poslovenila. Jos jedna, znaci treca najezda je seoba naroda koja je zapljusnula ovaj kraj u XVI i XVII vijeku nase ere, kada su mnoga plemena, uglavnom Kuci i Bratonozici, iz raznih razloga, dosli u ovaj kraj.            Danas oko 95 % ovdasnjeg stanovnistva je islamske vjeroispovijesti zapravo to su potomci nekadasnjih Kuca.
                 Sto se tice Plava, u vrijeme Turske carevine izgradjen je grad Plav sa svojim visokim zidinama, gdje su mahom zivjeli age i begovi. Medju najstarijim bratstvima ovog kraja isticu se Redzepagici, Omeragici, Ferovici i drugi. Tada je Plav imao status vilajeta. Jedno vrijeme pripadao je novopazarskom, a veci period skadarskom sandzakatu.                 Plav i Gusinje su za vrijeme Turske Carevine imali 34-godisnju autonomiju. Dok, 1878. godine odlukama Berlinskog kongresa Plav i Gusinje pripali su Crnoj Gori. Stanovnistvo Plava i Gusinja nije prihvatilo takvu odluku. Kralj Nikola I uputio je tada u Plav i Gusinje veliku vojsku, pocetkom novembra 1879. godine, koju su na Noksicu stanovnici ovog kraja, sa Ali-pasom Sabanagicem na celu, do kraja zaustavili i pobijedili.             Ta plavsko-gusinjska autonomija trajala je sve do 1912.godine. Tada su Crnogorci prvi put okupirali Plav i Gusinje. Prema posljednjem popisu stanovnistva iz 1991. godine, opstina Plav ima svega 20 000 stanovnika. Sacuvani podatak iz 1895. godine govori da je ovaj kraj tada imao 25 000 stanovnika.
Dakle, radi se o velikom reseljavanju zitelja ovog kraja. Najvise nasih ljudi otislo je u Ameriku, Bosnu i Hercegovinu, Tursku i zemlje Zapadne Evrope. Plav i Gusinje su od pamtivijeka vazili za malu trgovinsku i kulturnu saobracajnicu. Danas nazalost, ovaj kraj je zaobidjen gotovo svim saobracajnicama, bez obzira na ogromne privredne i turisticke mogucnosti.

                  _____________________________________________

                                                             Andrijevica

Општински центар Андријевица је релативно младо насеље, јер њени први зачеци почињу тек средином XIX  вијека. То не значи да територија општине није била од увијек простор људског дјеловања и простор са привредно активним мјестима, која су у затишју настајала или нестајала најездом освајача.                                                                                                         Археолошким испитивањима Завода за заштиту споменика са Цетиња 1956. године, установљено је да трагови материјалне културе из доба неолита постоје у иванградској котлини. Сем тога пронађени су и трагови илирске материјалне културе, па се може претпоставити да је и околина Андријевица била екуменски простор свих старих народа.                                           Откривени су и бројни локалитети римских насеобина не само у Иванградској котлини гдје је постојао римски град Муниципиум, већ и у околини Андријевице. На римским некрополама нађено је више споменика. Нарочито је добро очуван споменик у селу Забрђу испод Жољевице. На основу ових доказа може се закључити да је простор општине Андријевица био друштвено економски активан почев од најстаријих времена.                                                                                                             Југозападно од Андријевице, на даљини од 1 км. У селу Божићу налази се узвишење Граце, гдје у Средњем вијеку постојала тврђава – град што и само име каже. И данас је примијетан простор гдје је била тврђава која је имала стратегијски значај на раскрсници путева уз ријеку Лим и њену притоку Злоречицу. Ови путеви су били саставни дио главног пута између старе Рашке и Зете.                                                                                                                           Бројни средњовјековни споменици: хрисовуље, акти, љетописи, типици и записи, забиљежили су повећи број села која се и данас налазе у залеђу Андријевице и која су без сумње старија од саме варошице.                                       Забиљежено је да је овај крај био густо насељен српским живљем и у доба Немањића, а да је гравитациони центар био Будим град у Будимљанској Жупи 15 километара удаљен од Андријевице и њене околине.                                                                                                                              По Римској повељи из XIII вијека; Комска жупа и дотичнe жупe припале су Растку Немањићу и потомцима Мирослава Немањића па је његов син Андрија, захумски кнез подигао у своју славу цркву у Међуречју, (данашња стара Андријевица) Црква ''Андријевна'' имала је радионицу резбареног карактера али је доласком Турака више пута спаљивана, рушена и обнављана да би коначан разор доживјела 1765. год. за вријеме похода Кариман – паше који је спалио сва села у Комској Жупи.                                                                                                                                      У каснијем периоду (1853) године, старо ратничко српско племе Васојевићи подизало је често устанке против турске власти, почело је и да развија насеље око цркве ''Андријевне'' по којој је и добила име ова варошица. Године 1858. истакнути војвода племена Васојевића Миљан Вуков проглашава Васојевиће саставним дијелом Црне Горе.

Од 1878. године, Андријевица постаје главно политичко јегро за читаву сјеверну Црну Гору.                                                                У Андријевицу долазе и српски емигранти на савјетовање и ради примања оружја. То је допринијело развоју краја, а и варошице тако да је већ 1882.год. у њој било 20 кућа. У ово вријеме она се развија у више праваца. Сем војничке функције она стиче административно-управну, трговачку, а отварањем школа и просвјетно културну.                                                                     Тако је Андријевица до 1912. године, ширећи се уз главни полимски пут на флувијално глацијалној тераси изнад Лима, добила физиономију варошице.  Развој краја и варошице бива прекинут током Балканског и Првог светског рата, да би тек после ослобођења од Аустроугарске настао њен значајан процват. Одмах после Првог светског рата Андријевица је најприје била окружно мјесто са четири среза: Андријевачки, Краљски, Љеворечки и Плавско – Гусињски.                                        Укидањем округа од 1921. године она постаје средско мјесто за све поменуте срезове. И после Другог светског рата у Андријевици је било сједиште среза све до 1951. године,  захватајући велико гравитационо подручје: Лијеву Ријеку, Матешево, Баре Краљске, Плавско – Гусињску котлину, Требачко-Шекуларску општину и наравно садашње подручје општина. У вријеме између два светска рата доживљава најзапаженијни развитак. Постоје главни, административно управни, привредни, културни и образовни центар сјевероисточног дијела Црне Горе.                     Законом о основама друштвеног и политичког уређења Народне Републике Црне Горе од 22 јула 1957. године,  укинути су срезови  и престао да постоји 1 јануара 1958. године.                                Од тада је Андријевица била општина све до доношења новог Закона о подјели Народне Републике Црне Горе на општине. Тим Законом 15. априла 1960. године, изгубила је и статус општине, њена територија подијељена је и уступљена сусједним комунама, а све административно управне функције, привредни, образовни у културни субјекти прикључени Беранској општини.                      Тачно након 30 година од укидања општине Скупштина Републике Црне Горе поново је доношењем измјена и допуна Закона о територијалној подјели Црне Горе на општине вратила статус општине и овој средини, па је 1991. год.  Поново формирана општинска Скупштина и њени извршни органи локалне власти.

Geografsko-statistički podaci

  Општина Андријевица, налази се у сјевероисточном дијелу Црне Горе. Захвата простор од 340 км2 окружен високим планинама, Комовима, Бјеласицом и Проклетијама, које чине природни оквир ове Општине. Међу њима се прожима као нит долина Лима која има улогу спајања ових разноврсних простора, па са њом чине јединствену географску цјелину.Припада кругу приграничних општина јер са сусједном државом Албанијом има 25 км границе и најмање развијених општина у Црној Гори.                                                                                             Према подацима из задњег пописа од 1991. године насељена је са 6.696 становника распоређених у 24 насеља, а организованих у 15 Мјесних заједница.У општинском центру Андријевица живи 1.000 становника, а остали на сеоском подручју.                      Двије осморазредне школе са тринаест подручних одјељења на сеоском подручју и Средњу мјешовиту школу похађа 1.000 ученика.                                                                                     Укупно је запослено 1.000 грађана од тога у привреди 750 у ванпривреди 250.                                                                             На евиденцији Завода за запошљавање налази се 731 незапослено лице. Од овог броја већа половинa три и више година чека на посао.                                                                                       Значајну популацију чине 750 п.н.е.

Prirodna bogatstva:

Општина Андријевица располаже значајним природним богаствима, која још на прави начин и у довољној мјери нијесу валоризована а то су: 1. Шумски фонд
- шуме покривају простор од 13.912 ха. Од тога привредне шуме се распростиру на 8.106 ха а високе економске шуме на 7687 ха. 2. Пољопривредно земљиште
- 5.971 ха земљишта погодног за пољопривредну производњу
- 7.692 ха пашњака                                                                                             3. Минералне сировине
- бројна налазишта украсног камена и минерала,
- значајно налазиште квалитетног речног шљунка и пијеска         4. Хидропотенцијали који чине бројне ријеке, мањи водопади, извори и врела.                                                                                                   5. Љековито биље и шумски плодови                                                6. Природне љепоте
- Планине; Комови, Бјеласица и Проклетије
- Долине ријека Лима, Злоречице, Краљштице, Требачке ријеке и друге.

                  _______________________________________________

Bijelo Polje 

                                          Opširnije tiskati na                         Gradovi

_________________________________________________

Petnica

                                           Opširnije tipkati na                    Gornji  Bihor
 

_________________________________________________

Pljevlja

Pljevaljska lepotica-Džamija

Pljevlja-centar                                               Pljevlja-hotel

Stari zapisi-grada                                       Pljevlja-panorama

Most                                                             Splavovi    

Ribolovac

O Pljevljima u pripremi

 

Kontakt e-mail